Novi zakon o izvršenju

Kazne za građane koji ometaju izvršitelje

  • Broj 66, decembar 2019.

  • Vojislav Vuksanović

  • 0

Zakon je menjan nekoliko puta i svaki put su izvršitelji na neki način dobijali nova ovlašćenja. Poslednja izmena nam donosi elektronsku aukciju, jer je primećeno da je u ovom delu izvršenja neophodna detaljnija regulativa, treća lica (držaoci imovine u zakonu) od sada sama plaćaju troškove svog izbacivanja iz legalno kupljenih stanova, a građani plaćaju paprene kazne ako ometaju izvršenje

Pre nekoliko meseci skupština je usvojila izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje stupaju na snagu 1. januara 2020. godine. Javni izvršitelji su prvi put u pravosudni sistem Republike Srbije uvedeni 2011. godine, a premeštanje ove profesije u privatni sektor pravdano je neefikasnim izvršenjem sudskih presuda, koje bi sada trebalo da se sprovode mnogo brže, uz istovremeno rasterećenje sudova. U medijima su se tada mogli naći primeri presuda koje se ne izvršavaju godinama, odnosno radnika koji ne mogu da naplate plate od poslodavaca. 

Situacija danas je mnogo drugačija, privatni javni izvršitelji su postali institucija za sebe, neke kancelarije su uredno prijavile da su zaradile preko milion evra za godinu ili dve dana. Primere naplaćenih zarada gotovo i da nemamo, a u medijima svakodnevno vidimo primere izbacivanja ljudi na ulicu. Zakon je menjan nekoliko puta i svaki put su izvršitelji na neki način dobijali nova ovlašćenja. Poslednja izmena nam donosi elektronsku aukciju, jer je primećeno da je u ovom delu izvršenja neophodna detaljnija regulativa, treća lica (držaoci imovine u zakonu) od sada sama plaćaju troškove svog izbacivanja iz legalno kupljenih stanova, a građani plaćaju paprene kazne ako ometaju izvršenje. 
Novi zakon je usvojen u Skupštini, bez prethodne javne rasprave i počeće da se primenjuje od 1. januara 2020. godine, iako su najavljivane brojne pozitivne izmene, osim smanjenja dozvoljenog opterećenja na primanja i uvođenja e-aukcije ništa značajno se nije promenilo nabolje. 

 „Izvršitelji više ne mogu da prodaju stan za dug manji od 5.000 evra!"

Ovo je naslov koji se pojavio u mnogim medijima. Da li je ovo tačna konstatacija i da li je napokon urađeno nešto u korist građana, običnih ljudi?
Odgovor možemo dobiti od samih izvršitelja, a pre toga je važno nešto dodati, pa bi tačna informacija glasila „za komunalni dug manji od 5.000 evra", jer se ovo ograničenje odnosi samo na komunalne dugove.

Bivša potpredsednica Komore Svetlana Manić je u intervjuu za „Novu ekonomiju" nedavno izjavila: „U dosadašnjem radu izvršitelja samo je jedna nekretnina prodata za „dug za struju", i bilo je reč o dugu koji je sa kamatom dostigao milion dinara. Znači to nije bio tako veliki problem u primeni, toga nije toliko bilo." 

U gostovanju na N1, izvršiteljka Snežana Petrović je bila još direktnija: „Ja u svojoj karijeri... imam 30 godina radnog staža... ne znam nijedan slučaj gde je javno komunalno preduzeće predložilo prodaju nepokretnosti, niti znam kolegu koji je sproveo izvršenje za dug do 5.000 evra, ukoliko se radi o komunalnim uslugama." 
Dakle, zakonodavac je ozakonio nešto što se nikada nije ni desilo i to je predstavljeno kao velika izmena, koja će sada mnogo značiti dužnicima, jer im se više nikada neće desiti ono što se nikada nije ni desilo. 

Stanovi se oduzimaju ljudima zbog dugova prema bankama ili fizičkim licima, a česta je i prevara oko duplih prodaja, pa bez stana možete ostati jer je neko isti stan prodao dva, tri ili pet puta, naravno to se ovim zakonom ne menja. 

Srazmera - Kako je uopšte moguće prodavati nekretninu za dug manji od 5.000 evra i zašto je potreban poseban član zakona koji to zabranjuje, kada svakako postoji načelo srazmere po kome nije moguće prodati stan za nesrazmerno mali dug. Takođe, ostaje pitanje šta će se desiti sa tim načelom kada počne novi zakon da se primenjuje, jer izvršitelj može prodati stan za dug od 6.000 evra, ako poštujete limit od 5.000 evra, ali ne može ukoliko poštuje načelo srazmere. 

Nastavak teksta možete pročitati u 66. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 
pošaljite komentar

Nema komentara