Kolumna dr Dušana Pavlovića

Libertarijanci i porez na šećer

  • Broj 29, april 2016

  • Dr Dušan Pavlović

  • 0

Prošlog meseca vlada Velike Britanije uvela je akcizu na zašećerena pića. Porez se uvodi 2018. godine, a u prve dve godine očekuje se prihod od pola milijarde funti.

O ovakvoj vrsti nameta se već duže vreme vodi rasprava u javnosti. Pre Britanije, ova akciza je uvedena u Meksiku, Francuskoj i Mađarskoj. U Njujorku nije uspelo.

Libertarijanski ekonomisti su, razume se, protiv dodatnih poreza (porezi su već previsoki i česti), jer svaki dodatni porez usporava ili obeshrabruje privrednu aktivnost. Kako ovakva vrsta poreza može da se opravda?

Pođimo od šećera. Kao oko retko kojeg drugog prehrambenog proizvoda, oko šećera danas postoji skoro apsolutni konsenzus u stručnoj javnosti – šećer je štetan po zdravlje. Recimo, u živoj debati između onih koji zagovaraju ishranu bez ugljenih hidrata (šećer je pun ugljenih hidrata) i onih koji smatraju da treba jesti hranu bez masti, postoji saglasnost da šećer treba konzumirati što manje. Pojedini stručnjaci spremni su da tvrde da je šećer zapravo otrov. On je jedan od glavnih uzroka dijabetesa, gojaznosti, poremećene krvne slike i povišenog krvnog pritiska.

Porez na šećer je, dakle, zdravstvenog karaktera. Ovo je važno razumeti jer jedan deo libertarijanskog argumenta, po kome su porezi štetni, upućuje na kontroverznost predmeta oporezivanja. Pretpostavite da polovina stanovništva smatra da je x štetno, a druga polovina da je korisno. Ako oporezujete x, doneli ste kontroverznu odluku. Ovde je taj kontraargument izbegnut: pošto se svi slažu da je šećer štetan, njegovo oporezivanje je poželjno.

Drugi kontraargument libertarijanaca jeste da se država ovakvim porezima meša u slobodu pojedinaca time što poskupljuje proizvode koje smatra štetnim. Ovo je delimično tačno (iako je daleko od odluke po kojoj se šećer zabranjuje u prodaji), ali ima svoje opravdanje u smanjenju eksternih efekata koje proizvodi konzumacija zašećerenih proizvoda. (Radnja stvara eksterne efekte kada trošak radnje snose drugi ljudi.)

Kako sam već napomenuo, šećer je jedan od glavnih uzročnika nekoliko čestih bolesti savremenog društva. Osobe koje boluju od dijabetesa ili gojaznosti vrše značajan pritisak na zdravstvo, opterećujući ga čestim pregledima i tretmanima, što povećava rashode fonda za zdravstveno osiguranje i podiže trošak osiguranja za ostale osiguranike. 




Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdevetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara