Efikasnost javnog sektora

Loš, gori, Srbija

  • Broj 14, oktobar 2014.

  • Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka

  • 0

Javni sektor Srbije je prema svojim rezultatima ocenjen kao najmanje efikasan u celom regionu. Ne samo da se bolje kotiraju sve zemlje koje su uspešni primeri tranzicije (kao na primer baltičke zemlje) i koje su u proseku bogatije, nego čak i one sa kojima se Srbija može meriti po dohotku po glavi stanovnika ili koje su čak siromašnije – Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Albanija



Javni sektor podrazumeva sve usluge koje pruža država svojim građanima. Kako se koncept minimalne države iz XIX veka polako napuštao, širenjem državnih funkcija se povećavao i javni sektor. Opseg javnog sektora od države do države varira (jer je njegov sastav plod političkog procesa), ali u najvećem broju zemalja sveta on podrazumeva vojsku, policiju, sudstvo, administraciju, obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu. Zbog značajne uloge koju javni sektor igra u velikom broju zemalja, a naročito u zemljama države blagostanja koji karakterišu Evropu, važno je postaviti pitanje o njegovoj efikasnosti. Efikasnost javnog sektora se ne može meriti u apsolutnim, nego samo u relativnim iznosima – dakle, ne da li su rezultati zadovoljavajući prema nekim važećim standardima, nego da li su oni bolji ili ne od rezultata koje ostvaruje neka druga država. Nadalje, rezultatima javnog sektora treba pridružiti i one rezultate koji su postignuti u ekonomskoj politici i politici distribucije dohotka, jer država preko fiskalne i monetarne politike ima odlučujući uticaj na stanje u privredi i raspodelu.

Prvu metodologiju merenja efikasnosti javnog sektora ustanovio je ekonomista Vito Tanzi, koji je skoro dve decenije proveo na čelu Odeljenja za fiskalna pitanja Međunarodnog monetarnog fonda. Ova metodologija poredi rezultate koje javni sektor neke zemlje postiže u sedam odabranih oblasti za koje se smatra da se moraju nalaziti pod državnim okriljem. To su:
  • Administracija
  • Obrazovanje
  • Zdravstvo
  • Distribucija
  • Infrastruktura
  • Ekonomska stabilnost
  • Ekonomske performanse

Uspešnost javnog sektora se u svakoj od ovih oblasti meri putem nekoliko indikatora. Na primer, za oblast administracije se koristi nivo korupcije, nivo birokratskih procedura koje država nameće privredi, nivo sive ekonomije i kvalitet sudstva. Potom se odredi prosek uspeha odabranih zemalja i u odnosu na njega uporede vrednost svake pojedinačne zemlje, da bi se na taj način uočilo koja zemlja ima bolje rezultate.

Istraživanje koje je sprovela Istraživačka jedinica Libeka na uzorku zemalja pokazuje gde je mesto Srbije. Detaljne analize istraživanja će biti objavljene u formi istraživačkog rada i predstavljeni na konferenciji "Sloboda i reforme” 22. oktobra. Zemlje koje su ušle u uzorak odabrane su prema dva osnovna kriterijuma: statusu zemlje u tranziciji i procesu priključenja Evropskoj uniji. Prema tome, uključene su sve zemlje centralne i istočne Evrope koje su od 2004. postale članice EU (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska), kao i zemlje zvanični kandidati za članstvo (Turska, Makedonija, Srbija, Crna Gora, Albanija) dok je Bosna i Hercegovina dodata kao zemlja potencijalni kandidat.


Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara