Regionalni Samit guvernera, bankara i privrednika

Loši zajmovi i kreditna stagnacija koče region

  • Broj 5, novembar 2013.

  • Miloš Obradović

  • 0

Guverneri centralnih banaka regiona ukazali na probleme finansijskih sistema, ali i na mogućnost njihovog zajedničkog rešavanja na Regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika u Beogradu


Bankarski sektor Srbije, ali i zemalja regiona, pre krize je opisivan kao najuređeniji i najbolji deo privrede, što je donekle i dokazao u krizi koja je nastala 2008. godine kada je uspeo da zadrži stabilnost i sigurnost štednih uloga. Ipak, pet godina od početka krize banke u regionu suočavaju se sa ozbiljnim problemima, a najveći su visok nivo problematičnih kredita, stagnacija kreditne aktivnosti i razduživanje banaka ćerki prema matičnim bankama iz Evropske unije, rečeno je na Regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika koji je organizovala Business info group uz pokroviteljstvo Narodne banke Srbije.

Guverneri centralnih banaka regiona ustanovili su da su problemi sa kojima se suočavaju njihovi finansijski sistemi slični, ali i da se u sličnoj situaciji nalaze i zemlje Evropske unije. Takođe, veoma je bitna regionalna saradnja kako bi se reagovalo preventivno i sačuvala finansijska stabilnost.

„Kao društvo nemamo ni resurse ni vremena da se bavimo posledicama", napomenula je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, dodajući da  „kontinuelno praćenje događaja u regionu treba da obezbedi reagovanje u ranoj fazi".

Najveći izazovi za ceo region JIE su, prema njenim rečima, slabi izgledi u ekonomijama, razduživanje prema inostranstvu, opadajući kvalitet portfolija banaka i evropske integracije. Ona je iznela i tvrdnju da je razduživanje u suštini zdrav proces, ali je ključno da bude postepen.

„Uprkos razduživanju, ulaganje u JIE je i dalje profitabilno", rekla je ona uz napomenu da su domaća sredstva sada primarni izvor finansiranja banaka.

Put kojim bi centralne banke trebalo da idu je usvajanje međunarodnih standarda, ali uz specifičnosti lokalnih bankarskih sektora i usvajanje Bazela III zašta NBS sprema strategiju implementacije do kraja godine, poruka je guvernera NBS.

Kriza koja se prelila iz evrozone u region JIE teško je pogodila bankarske sektore, a negativan efekat došao je prvo iz realnog sektora. Milojica Dakić, guverner CBCG objasnio je da je rast nelikvidnosti realnog sektora doveo do rasta loših kredita, što se negativno odrazilo na kapital banaka. Zbog toga su banke smanjile kreditnu aktivnost, a to je opet povratno pogodilo realni sektor. Osim toga kriza je teško pogodila matične banke u EU, pa se to onda prelilo na njihove filijale u regionu.

„Politika banaka pre krize bila je neadekvatna, olako su se davali krediti i neadekvatno se upravljalo rizicima. Banke su se uglavnom oslanjale na spoljno zaduživanje, u Crnoj Gori je 80 odsto zajmova bankama stizalo iz matičnih banaka", kaže Dakić uz podatakda je u šest meseci 2009. godine izloženost stranih banaka u Crnoj Gori smanjena za čak 65 odsto, odnosno da je povučeno 4-5 odsto BDP-a. Uprkos tome banke su uspele da sačuvaju stabilnost.

Još jedan problem sa kojim se suočavaju finansijski sistemi u regionu je bankocentričnost, odnosno dominatno učešće bankarske aktive u ukupnom finansijskom sistemu. U BiH ono je 86 odsto i zato je dešavanje u bankama važno za državu. Kemal Kozarić, guverner CB BiH osim toga ističe i da je 82 odsto kapitala u i bankarskom sektoru inostrano, što znači da se „strateške odluke donose van dometa monetarnih vlasti".

Nenaplativi krediti (NPL) u BiH iznose 14,3 odsto, a Kozarić ističe da je kreditna ekspanzija pre krize iznosila 29 odsto što je i moralo dovesti do bankarske krize.

„Danas imamo kreditni rast od četiri odsto, što opet nije dovoljno. Banke se vraćaju strožem upravljanju rizicima. Priča iz 90-ih godina, kada su strane banke snabdevale kapitalom ćerke banke, sada dobija suprotan smer i ovdašnje banke vraćaju kredite maticama i to pre vremena", kaže Kozarić, dodajući da za većinu ovih inostranih banaka region nije toliko važan. On je ukazao i na značaj prekogranične supervizije kako bi se otklonili uzroci krize, a ne posledice.

Jedina centralna banka u regionu koja ima iskustvo ulaska u EU je hrvatska, a njen guverner Boris Vujičić ističe da je situacija u Evrozoni slična ovoj u regionu, jer ni tamo nema kreditnog rasta.
On je primetio da je prezaduženost predstavljena kao značajan uzrok krize, ali da i posle pet godina krize u Evropi nije došlo do razduživanja, a koliko god bilo neugodno, do njega će morati doći. On takođe negira opšte poznatu tvrdnju da nema privrednog rasta, zato što nema kreditnog rasta.

„U ovoj fazi krize, odnosno oporavka, utvrđeno je da kreditni rast sledi privredni rast. S druge strane, u fazi ekonomskog buma kreditni rast ide ispred privrednog rasta. Na primer, neke zemlje u EU sa najvećom kreditnom kontrakcijom imale su i najveći ekonomski rast", tvrdi Vujičić.

Nenaplativi krediti u Hrvatskoj su dostigli 15 odsto, a prema rečima Vujičića, njihova pokrivenost rezervacijama je 43 odsto i zato je ove godine pooštrena politika rezervisanja. On je poručio da je raščišćavanje bilansa banaka preduslov za oporavak bankraskog sistema i rasta kreditne aktivnosti.

Zemlje regiona imale su pretkrizni model rasta zasnovan na domaćoj potrošnji koja se mahom finasirala iz inostranih kredita. Sada imamo novi poslovni model banaka, koji se oslanja samo na domaće depozite.

Prema rečima Ardiana Fulanija, guvernera Centralne banke Albanije to je pogrešan odgovor na prethodni ekstremni scenario visokih deficita tekućih računa, jer treba tražiti sredinu baziranu na pažljivom i održivom prilivu kapitala.

On je istakao nekoliko lekcija koje nas je kriza naučila. Pre svega to je da su zemlje sa povoljnim početnim uslovima najmanje pogođene krizom.

"Druga lekcija je da su zemlje dugoročno orjentisane na stabilnost imale bolje rezultate. Treća lekcija je da je međunarodna saradnja preduslov za minimiziranje efekata krize i uspešan krizni menadžment”, poručio je Fulani koji je i predstavnik regiona u Bečkoj inicijativi.

Makedonska privreda u orvoj polovini godine beleži rast od 3,4 odsto, a prema izveštaju Svetske banke "Doing business 2013”  je među 10 zemalja sa najvećim pobojšanjem poslovnog okruženja.  Maja Kadievska Vojinovik, viceguverner Narodne banke Makedonije ističe i da su makedonske banke dobro kapitalizovane, likvidne, uglavnom se finansiraju iz domaćih izvora jer je odnos kredita prema depozitima 0,9, a opet nema kreditnog rasta. Ona je istakla da NBM ima dobru saradnju sa nekim matičnim bankama, ali ne sa svim, zbog čega je neophodna saradnja na nivou regiona, pa čak i EU.

Najveći problemi srpskog bankarskog sektora su valutni rizik, koji je ublažen stabilnim kursom u poslednjih godinu dana i nenaplativi krediti koji su krajem oktobra dostigli 24,5 odsto, a za pravna lica čak 31,5 odsto, upozorio je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. On je ukazao da problem potiče iz realnog sektora i tek sa rastom BDP-a i investicijama može se očekivati rešenje ovog problema.

Značajan deo finansijskog sistema u svetu je osiguranje, ali ne i u Srbiji, gde ukupna premija iznosi svega 540 miliona evra, dvostruko manje nego u Hrvatskoj. Marko Ćulibrk, direktor Dunav osiguranja, ocenuje da ova industrija može doprineti ulaganjima u infrastrukturu obezbeđujući dugoročne stabilne izvore finansiranja.

Na tržištu Centralne i Istočne Evrope već desetak godina posluje Siti banka, a prema rečima Predraga Radlovačkog, regionalnog direktora, njena aktivnost se uvećava i to pre svega u poslovanju sa korporacijama. Radlovački ističe da ova banka pruža mogućnost kompanijama da izađu na svetska tržišta ukoliko imaju dobar biznis plan i žele da izađu van okvira zemlje i regiona.

Ključ rešenja nelikvidnosti i nenaplativih kredita Branislav Grujić, predsednik PSP Farman vidi u centralnoj banci koja bi rasteretila sistem i prekinula situaciju u kojoj ni banke ne žele da kreditiraju, niti privreda i građani žele da se zadužuju.
pošaljite komentar

Nema komentara