Kako „šarmirati" investitore

Mačevanje s konkurentima

  • Broj 5, novembar 2013.

  • Vojislav Stevanović

  • 0

Privući investitore u današnje vreme je izazovan zadatak i sa mnogo sređenije države od Srbije. Ipak, poslovna klima, za razliku od one "prave”, nije prirodna pojava, i na nju se može uticati preciznim merama. Šta je to što Vlada treba da uradi nije nepoznanica, i stoji u sugestijama poslodavaca već više od jedne decenije. Veća nepoznanica je zbog čega danas i dalje pričamo o stvarima koje su bile aktuelne još početkom ovog veka


Mali opit za čitaoce. Pre nego nastavite da čitate, iskreno sebi odgovorite na pitanje da li biste, da imate milion dolara i želju da ih "uposlite”, započeli biznis u Urugvaju. Ako ste bez dvoumljenja odgovorili pozitivno, nalazite se među malobrojnima. Najviše ljudi, ako i  ne odgovori izričito negativno, ima mnoge dileme.

Sa druge strane, pokazatelji govore da nema razloga za toliko premišljanje, naročito ako u Srbiji imate svoj biznis, ili bar razmišljate o njemu.

Urugvaj je strateški dobro pozicioniran, ima izlaz na more, klimu povoljnu za poljoprivredu, demokratsku tradiciju bez istorije burnih državnih udara i krvavih prevrata. U odnosu na većinu država u Latinskoj Americi, smatra se bezbednom za život.  Osnovno i srednje školstvo je besplatno, u poslednje vreme se mnogo pažnje posvećuje edukaciji u oblasti IT industrije, pa se tamošnje stanovništvo može smatrati za dobro obučenu i u odnosu na druge zemlje ne tako skupu radnu snagu. Statistike pokazuju da nepismenih gotovo da nema (2%), dok trećina stanovnika ima višu ili visoku stručnu spremu.

Stranim ulagačima nudi jednak tretman kao domaćim investitorima. Poslednjih godina privredni ambijent je značajno unapređen ukidanjem mnogih barijera, pospešivanjem konkurencije. Zemlja je postala i jedan od regionalnih finansijskih sistema, a na tržištu su prisutne velike međunarodne banke.

Nudi brojne poreske olakšice za ulagače u manje razvijena područja. BDP po stanovniku je oko 16.000 dolara, rast BDP-a u 2012, iznosio je 3,8 odsto, godišnja inflacija je oko osam odsto, nezaposlenost nešto iznad šest odsto, trgovinski deficit u 2012. bio je oko 1,6 milijadi dolara, spoljni dug je manji od trećine BDP-a. Javne finansije su već duže vreme izbalansirane.

Naravno, veliki ulagači su i informisaniji, pa je vrlo verovatno da bi u mnogo većem procentu reagovali pozitivno na ideju o ulaganju u malenu latinoameričku državu. Ipak, ni oni nisu "operisani” od predrasuda. Mnogo toga zavisi od "umetničkog dojma”, imidža koji zemlja ostavlja u javnosti drugih država.

Naravno, ključno je dugoročno se "zadržati” na radaru investitora, ali ne  svakakvih. Svaka poslovna klima privlačna je za određene ulagače. Mnoge zemlje u razvoju učinile su svoje poslovno okruženje atraktivnim za one koji su bili u potrazi za brzim i lakim profitom, i koji su, čim su ga stekli, promenili destinaciju. U razvijenim zemljama se na "popravljanju” poslovnog okruženja radi, na primer, smanjivanjem emisije štetnih gasova i drugim merama zaštite životne sredine. Kod nas su i dalje u fokusu neke od "elementarnih” stvari – transparentnost i predvidljivost propisa, borba protiv korupcije, suzbijanje inflacije....

Sa tom spoznajom, kao i sa iskrenim pogledom u poruke koje su sa Balkana u svet odlazile prethodnih decenija, treba kritički pristupiti i odgovoru na pitanje "kakav je privredni ambijent u Srbiji”.

Sama definicija poslovnog okruženja, koja kaže da je to sve čime zajednica utiče na poslovne operacije, poručuje da je u pitanju malo širi pojam od „jeftine i obučene radne snage" te „povoljnog poreskog okruženja". Investitori često kažu da su objektivni kriterijumi jedno, ali i da je utisak koji zemlja ostavlja često presudan.

„Srbija je  napravila krupan korak ka integraciji u Evropsku uniju, time otvarajući jedinstvenu priliku za ubrzanje reformi i prilagođavanje potrebama konkurentne privrede”, ocenjuje Frederik Kuen, predsednik Saveta stranih investitora. On smatra da će privredno okruženje u zemlji i dalje biti teško u mesecima koji dolaze i  da će biti potrebno da Vlada pokaže hrabrost i bez ikakvog odlaganja donosi odluke, ponekad i teške, kako bi podstakla privredni rast i time uticala na smanjenje nezaposlenosti. U tom smislu, antikrizni plan rekonstruisane Vlade je prvi korak u dobrom pravcu.

„Sada je pravo vreme da se ubrzaju reforme i osigura da se novi zakoni ispravno primenjuju kroz bolju koordinaciju i nadzor državne administracije.”

Šta Vlada obećava

Nova, rekonstruisana, Vlada Srbije stavila je u fokus, zasada najviše deklarativno, „poboljšanje privredne klime". Serija, kako kažu premijer i njegovi ministri, neophodnih reformi, koje uključuju i promene radnog zakonodavstva, fiskalne izmene, penzionu reformu, završetak privatizacije... trebalo bi da do kraja sledeće godine da stvori uslove za obimnije investicije.

Međunarodnu  „ofanzivu" na investicije započeo je premijer Ivica Dačić, simboličnim otvaranjem trgovačkog dana na Londonskoj berzi.

"Od početka rada jasno smo kazali da nameravamo da sistemski promenimo ekonomiju Srbije, da je osnažimo, otvorimo ka svetu i svim tržištima za koje postoji uzajamno interesovanje. Svesni smo da bez tržišta kapitala ne možemo to da sprovedemo", poručio je nedavno u finansijskoj prestonici Evrope, londonskom Sitiju, premijer Ivica Dačić.

Slična obećanja na drugom kraju Evrope, u Moskvi, tamošnjim investitorima poslao je predsednik Tomislav Nikolić.

"Dođite u Srbiju. Neka vam naše prijateljstvo i moja reč budu garant za vaše sigurno poslovanje u Srbiji. Mi ćemo sa naše strane učiniti sve da se u Srbiji osećate dobro i da vaše investicije budu sigurne i uspešne", rekao je Nikolić.

Iako su u pitanju ohrabrujuće poruke, investitori će čekati dela, s obzirom na to da ovo nije prvo državno rukovodstvo koje poslednjih godina zagovara poboljšanje privrednog ambijenta kao svoj prioritet.


Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara