Facebook, jedna iritantna pojava

Medij za suštinski usamljene

  • Broj 43, septembar 2017

  • Dragana Nikoletić

  • 0

Iz usamljenosti proizlazi i agresija i ogorčenost i sve ostalo što na Fejsbuku možete naći. I galerija fotografija butkica, lepe i pametne dečice, kuca, maca, "mudraca” što gledaju u daljinu i puše. Stoga smatram da glavna uloga Fejsa nije da ti donese privid da si poznat i praćen. Ne. Već da prividno popuni tu zjapeću prazninu usamljenosti

Već dugo ovo osećam i uporno potiskujem. Ali sad hoću da eksplodiram: Facebook je najiritantnija pojava do kad mi sećanje dopire. 

Naravno, nije kriv sam medij, što ne kažem zbog eventualne tužbe tog finansijskog giganta. Kriv je način njegove ekploatacije, kao i u mnogim drugim primerima zloupotrebe naučnih i ostalih pronalazaka.

Uz njega su se vazda vezivale s mozgom nespojive, ali u neku ruku i tačne izjave. Ako te nema na FB-u, ti praktično ne postojiš, tvrdnja je koja mu je donela 800 miliona korisnika. Sama mu nisam pristupila iz tog razloga, već možda iz još glupljeg: nagovorilo me društvo. Naravno da sam ostala nevidljiva, kao što su i oni koji čine razliku od pomenute cifre do 7,5 milijardi stanovnika planete, nekako preživeli. I verovatno im baš ništa ne fali.

Fejsbuk spaja ljude, od njih pravi prijatelje, sledeći je argument za članstvo. Tako možeš da nakrcaš i do par hiljada frendova, što nadmašuje svačije emotivne kapacitete. Ova imaginarna svetina naći će ti se u vidu često pogrešnih saveta, jer te zapravo ne poznaje. Moći ćeš da pred njima olakšaš dušu, ali će svaka druga ozbiljnija potreba ostati neutažena.

Preko ove društvene mreže možeš da nađeš i nekog s kim si davno izgubio kontakt. I ubrzo se podsetiš zašto je do toga došlo i da tako treba i da ostane. U suprotnom, našli bi se i drugi načini za rekonekciju.

Putem FB-a možeš i da se smuvaš, svedoči statistika, a ne prazna retorika. Ali, slučajno znam jedan primer celogodišnje prepiske između jedne prilično debele devojke i jednog naočitog parajlije. Trebalo je da to kulminira brakom, a završilo se ovako: na aerodromu negde u belom svetu, nesuđeni suprug rekao je toj našoj sunarodnici: "Miči mi se sa očiju, nakazo”. Mora da mu je servirala ne baš realne fotografije. Ona se posle dugo lečila od depresije.


Neograničena lupetanja

Fejsbuk je prostor slobode, što je sasvim tačno dok administratori ne procene da želiš njime da se okoristiš. Ili postoji neki drugi razlog zašto su mnogima ukinuti nalozi. A njihovi vlasnici, preko noći, ostali bez znatnog dela lične istorije. Samo vrlo veštima uspeva da od FB-a naprave biznis platformu. Ili je i to još jedna od urbanih legendi?

Fejs je danas i maltene jedino mesto slobodne reči, što nikako ne mogu da osporim. Ovde smeš da psuješ i pljuješ i da lupetaš apsolutno sve što ti padne na pamet. Da izražavaš krajnje nebitne stavove. Tako glavni adut FB-a postaje i njegov glavni problem, bar u mojim očima. 

Ko, uopše, ima nerava da čita ili stvara kilometre pro…avanja? Izvin’te na rečniku, malo sam se zanela. Mnogo sam besna baš na tu njegovu karakteristiku. Možda sam mogla da se iskalim i na Fejsu, ali bih onda bila ista kao oni koje kritikujem. Ili bi me verbalno linčovali. Ovako, mogu na miru da analiziram..

Izađem tako pre neki dan na svoj zid, iz čiste dosade. Prvo na šta naiđem je post moje dobre drugarice. Trabunja nešto o debelguzim devojčurcima što u vrele dane nose uske šortseve. Još sama sebi odgovara, da rasplamsa raspravu, kako joj je dosta "licemernog stava” da svako može da oblači šta god mu se sviđa. Ona bi najradije išla gola, ali to ipak ne radi, zaključuje moralno pobednički.

Na to se prilepila nekolicina pametnjakovića, što istomišljenika, što oponenata. Šala šalu stiže, vic do vica, ne zna se ko više briljira. Sve to me zairitira, krenem da kuckam u predviđenom, javnom okviru. Hoću da joj kažem da joj je bolje da gleda svoja posla, ali me u poslednjem trenutku spreči svest da ću tako samo da se sa njom zavadim. Jer i ne pomišljam da nadalje opravdavam svoje mišljenje.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara

Ostali tekstovi - Nova ekonomija Broj 43, septembar 2017