Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe

Mi smo dosta obazriva kuća

  • Broj 40, maj 2017

  • Marica Vuković

  • 0

Bojazni da će i Srbiju možda zadesiti „slučaj Agrokor", odnosno propast velikih privrednika, nisu realne, to se ne može dogoditi. Takođe, ovaj slučaj ne može imati fatalne posledice po srpsku privredu. Moglo se odavno naslutiti da Agrokor ima ozbiljnih problema, čak dok su nama robu još plaćali redovno, u samoj Hrvatskoj su kasnili godinu dana

 Nema velike bojazni da će se u Srbiji dogoditi „slučaj Agrokor" jer u Srbiji i nema tako velikih sistema čije urušavanje može da nanese štetu domaćoj privredi i ugrozi državni budžet. Ima manjih kompanija koje su prezadužene, kao i onih koje preko Unapred pripremljenog plana reorganizacije, popularnog UPPR-a, pokušavaju da odlože neizbežno, odnosno gašenje, kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe u intervjuu za „Novu ekonomiju".


Ipak, ima u Srbiji kompanija koje su se naglo širile i mnogi misle da su „prenaduvane" i da će ih zadesiti sudbina Agrokora. Šta vi na to kažete?

Naši veći sistemi, koji nisu veliki kao Agrokor, zdrave su kompanije. Mišković, Kostić, Aleksić su ljudi koji misle o novcu, koji vode računa koliko se zadužuju. Imamo manje firme koje su zadužene i u problemima. Videli smo proteklih godina kako su neke od njih nestajale, jer nisu mogle da vraćaju dugove. Neke su napravile UPPR, koji je u najvećem broju slučajeve odlaganje nečega što se očekuje za pet -šest godina. Ali imamo druge sisteme u problemima koje država neguje, kao što su RTB, Resavica, MSK, Azotara, Petrohemija. Tu se odliva novac iz budžeta i to treba da nas brine, kao i sporo sređivanje stanja u javnim preduzećima.


I Metalac je kompanija koja raste. Da li je taj rast pod kontrolom?

Metalac je poslednja firma u Srbiji koja bi mogla da propadne. Sa 2.050 zaposlenih jedna smo od najvećih kompanija u Srbiji, i to zdrava kompanija. Vrlo malo je zadužena jer se u razvoju oslanjamo na sopstvena obrtna sredstva, poslujemo bez velikih kredita, koji se uzimaju samo kad idemo u nove programe. Naša potraživanja su dve milijarde dinara, a obaveze manje od milijarde dinara. Kontrolisano se zadužujemo i kontrolisano dajemo robu kupcima koji je mogu platiti. Metalac je stalno investirao u razvoj i cilj je bio da na svakih četiri-pet godina pokrenemo novi program, otvorimo novu fabriku. Imamo precizne planove razvoja u narednih pet i deset godina.


Kako se desilo da i pored dobre kontrole kupaca dođete u situaciju da vam Agrokor duguje priličnu sumu?

I u poslovanju sa Agrokom bili smo oprezni. Imali smo restriktivnu politiku isporuke robe firmama u sastavu Agrokora, ali se nismo mogli odreći takvog kupca. Agrokor nam duguje 750.000 evra, a najviše njegov trgovinski lanac Konzum u Hrvatskoj, 250.000 evra. To su dugovi stari godinu dana, i ne vidim način kako ćemo ih naplatiti sada kad nova prinudna uprava Agrokora sprovodi politiku da se prvo namiruju poverioci u Hrvatskoj koji potražuju do dve milijarde evra. Sa starom upravom Konzuma dogovorili smo kompenzaciju, da nam na osnovu dugova daju robu koju bismo prodavali u našim trgovinama, pri čemu bismo mi izgubili oko 10 odsto potraživanja, ali sada prve dogovorene količine robe čekaju na odobrenje nove uprave. 


Kakve su vaše procene, da li će i kada Metalac uspeti da naplati potraživanja od Agrokora, ili bar jedan deo?

Agrokor ima ukupne dugove od najmanje šest milijardi evra, a moguće je i mnogo više, do 12 milijardi. To je ogroman dug i nemoguće je stvoriti profit koji će to otplatiti. Ne vidim kako ćemo se naplatiti, kad ćemo doći na red, pogotovo za naplatu od Konzuma kojem već pet meseci ne isporučujemo robu. Sa Merkatorom u Sloveniji ugovoreni rok plaćanja je 90 dana i do sada nije bilo nikakvih problema, a naša potraživanja su 200.000 evra. Solidan odnos imamo i sa Merkatorom S u Srbiji od kojeg takođe potražujemo 200.000 evra, ne plaćaju baš u roku, ali se trude i ovih dana smo imali neke uplate. Nešto veći problem je sa firmama Agrokora u Bosni i Hercegovini, Idejom i Konzumom, koje nam duguju 120.000 evra, tu su kašnjenja duža od dva meseca. Nadam se da ćemo taj novac uspeti da naplatimo, ako ne bude prelivanja novca u sistemu Agrokora iz jedne u drugu državu. Uglavnom, mi se trudimo da sa onim firmama koje nam ne plaćaju u roku postignemo dogovor da ih ne ostavimo bez robe, ali da nam zbog tog čekanja na naplatu oni plate 50 odsto više, da pokažu dobru volju da smanje dug i da ne prekinemo saradnju.    


Da li ste mogli da pretpostavite da će Agrokor, sa kojim dugo sarađujete, dospeti u takvu finansijsku krizu? Kakvi su izgledi za njegovu sanaciju? 

Mi smo naslućivali da je Agrokor preglomazan sistem i da će teško moći da opstane, ali ipak nismo znali kakve su posledice tako naglog rasta koje su još gore nego što se procenjivalo. Sada smo zabrinuti za sudbinu Agrokora i ne vidim kako će se spasiti sa tolikim obavezama i dugoročno stabilizovati. Imajući u vidu ekonomsku snagu Hrvatske i zemalja u kojima taj hrvatski koncern ima firme, on se može sanirati samo uz pomoć investicionih fondova iz inostranstva koji su moćni i koji uvek imaju na raspolaganju jeftin novac.



Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.
pošaljite komentar

Nema komentara