Javna preduzeća i javne finansije

Milijarde na račun države

  • Broj 8, mart 2014.

  • Nova ekonomija

  • 0

Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 60 milijardi dinara ove godine i stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine, ocena je Fiskalnog saveta Srbije


Država će samo ove godine potrošiti više od 520 miliona evra na vraćanje starih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a, Galenike, Železnica Srbije, Železare Smederevo, a verovatno i za intervencije u bankarskom sektoru. Još toliko će se plaćati od 2015. godine. Ukupne godišnje uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra, što znači da umanjenje zarada u čitavom javnom sektoru ove godine neće biti dovoljno da pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno javno preduzeće

Javna preduzeća su počela da potapaju javne finansije Srbije i potrebno je imati ne samo planove, već brzo i delovati. Tako alarmantno upozorenje za „Novu ekonomiju" dao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. Njihova analiza je pokazala da će loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštati državu oko 60 milijardi dinara ove godine i stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine. Dakle, država će u ovoj godini godini potrošiti više od 520 miliona evra na vraćanje starih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a, Galenike, Železnica Srbije, Železare Smederevo, a verovatno i za intervencije u bankarskom sektoru, navodi se u Izveštaju Fiskalnog saveta objavljenog u novembru 2013. Dodatna sredstva u još većoj vrednosti u 2014. zapravo su nove državne garancije koje će se ove godine izdati na zaduživanje Srbijagasa, Železare Smederevo, Železnica Srbije i Agencije za osiguranje depozita (jer je ta institucija svoja sredstva potrošila na intervencije u bankama).

Pošto navedena preduzeća ne mogu iz svog poslovanja da vraćaju te kredite, kada prva rata dođe na naplatu (2015. godine) država će preuzeti njihovo vraćanje, što će onda povećavati deficit od sledeće godine, ocena je Fiskalnog saveta. Ono što je važno u pomenutom Izveštaju jeste podatak da će servisiranje dugova Srbijagasa u 2014. i u narednim godinama koštati državu više od 150 miliona evra godišnje, a to čak i ne obuhvata nove dugove koje će ova kompanija izvesno napraviti u ovoj godini, kao ni potraživanja NIS-a, niti ostala eventualna poslovna potraživanja koja još nisu obelodanjena, pa će godišnji trošak države za Srbijagas biti sigurno još veći.

Koliko su javna preduzeća vremenom postala dramatičan problem za državu, govori i sledeće poređenje: ukupne godišnje uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra, što znači da umanjenje zarada u čitavom javnom sektoru u 2014. godini neće biti dovoljno da pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno javno preduzeće, ocena je fiskalnih stručnjaka.


Garancije i deficit

Rast garancija za Srbijagas je bio i razlog raskidanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om početkom 2012. godine, podsećaju u Fiskalnom savetu. Vlada je, kako ukazuju, bar načelno, tek tokom 2013. godine počela više da obraća pažnju na ovaj problem. Tako je u junu prošle godine u svoj Program mera za reformu javnog sektora uključila i Srbijagas: „Srbijagas će morati sam da izvršava sve svoje obaveze, bez pomoći države sa novim kreditnim aranžmanima". Ipak, nedugo zatim, već Predlogom zakona o budžetu za 2014. godinu, predviđeno je garantovanje novih 200 miliona evra zaduženja za likvidnost ove kompanije, a država je u potpunosti preuzela na sebe servisiranje obaveza Srbijagasa koje dospevaju u 2014. godini.

Sve to ukazuje na zaključak da je bez uspešnog restrukturiranja javnih preduzeća nemoguća fiskalna konsolidacija, a budžetski deficit neodrživ na srednji rok. Naime, planirani deficit konsolidovane države u ovoj godini iznosi čak 7,1 odsto BDP-a (285 milijardi dinara). U Izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da se taj deficit sastoji iz dva dela. Prvi deo čini planirani manjak svih nivoa vlasti (Republika, lokal, fondovi obaveznog osiguranja, Putevi Srbije) u vrednosti od 5,5 odsto BDP-a (219 milijardi dinara). Drugi deo, koji iznosi 1,7 odsto BDP-a (67 milijardi dinara) jesu obaveze države koje dospevaju na naplatu ove godine, nastale usled lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća i banaka sa državnim kapitalom.  


Garancije zaobilaze zakon

Zanimljivo je da su državne garancije za kredite javnih preduzeća počele naglo da rastu od 2011. godine. Do tada su krediti javnim preduzećima korišćeni uglavnom za infrastrukturne projekte, što je i opravdano, s obzirom na to da je jedan od zadataka države i izgradnja infrastrukture. Međutim, od 2011. godine sve češći razlog za zaduživanje javnih preduzeća postaje likvidnost, odnosno isplata plata i dobavljača.

Preokret je nastao 2010. godine kada su pod pritiskom međunarodnih finansijskih institucija donete izmene Zakona o budžetskom sistemu, kojima su postavljena fiskalna pravila da javni dug neće biti veći od 45 odsto BDP-a, kao i da je ciljni srednjoročni budžetski deficit jedan odsto BDP-a. Ubrzo je pronađen način da se zaobiđu ova pravila i to pre svega preko garancija javnim preduzećima. Tako je prema podacima iz budžeta 2010. godine otplata kamata i glavnica po aktiviranim garancijama iznosila 7,4 milijarde dinara, da bi u budžetu za ovu godinu bilo predviđeno 50,2 milijarde dinara (431 milion evra po kursu od 116 dinara za evro) za otplatu po garancijama.

Ukupno stanje garantovanog duga na kraju 2012. godine iznosilo je više od dve milijarde evra, a spisak javnih preduzeća koja se na ovaj način finansiraju sve je duži.

Po visini akumuliranog duga za koji garantuje država na kraju 2012. godine prednjačili su Putevi Srbije sa 691,8 miliona evra, a odmah za njima bio je Srbijagas sa 620 miliona evra. Prema rebalansu budžeta za 2013. godinu država je garantovala još za oko 240 miliona evra kredita Srbijagasu.

Železnicama je na kraju 2012. godine država garantovala 302,6 miliona evra duga, Fiatu 200 miliona, a EPS-u 178,9 miliona evra.

Ipak, garancije za dugove nisu jedini, pa čak ni najveći kanal za prelivanje sredstava iz budžeta ka javnim preduzećima. Direktne subvencije, garantovanje kredita, tolerisanje neplaćanja poreza i doprinosa i neplaćanje komunalnih usluga, struje, gasa, grejanja itd. javnih preduzeća, lokalnih javnih preduzeća i preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, prema nekim procenama, koštalo je u 2012. godini čak 964 miliona evra ili 3,22 odsto BDP-a. Ukupno stanje akumuliranog duga po ovim osnovama iznosilo je na kraju 2012. godine 3,28 milijardi evra. To je 10,9 odsto BDP-a Srbije.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da gubici i dugovi javnih preduzeća predstavljuju jedan od važnijih razloga visokog rasta javnog duga Srbije.

„Tokom poslednjih nekoliko godina naročito je eskalirao problem Srbijagasa, ali se značajni gubici kreiraju i u Železnicama Srbije, GSP Beograd. Zaustavljanje prelivanje gubitaka iz javnih preduzeća na državu jedan je od važnih uslova za uspeh fiskalne konsolidacije. Da bi se gubici javnih preduzeća otklonili, neophodno je da se cene njihovih proizvoda odrede prema ekonomskim principima, kao i da se ukinu nepotrebni i racionalizuju ostali troškovi. Realizacija navedenih promena zahteva unapređenje upravljanja javnim preduzećima, njihovu departizaciju, ali i bolju regulativu delatnosti u kojima javna preduzeća posluju. Uvođenje privatne konkurencije gde god je moguće, takođe bi doprinelo poboljšanju efikasnosti rada javnih preduzeća”, tvrdi Arsić.


Šta uraditi?

Najveći izazovi nove vlade biće rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju, reformisanje državne uprave i javnih preduzeća, saglasni su ekonomisti i političari. Rešavanje tog gorućeg problema je neophodno kako bi se omogućio razvoj privatnog sektora i otvaranje radnih mesta u privredi.

Do kraja prvog kvartala, EPS će biti transformisan u akcionarsko društvo u državnom vlasništvu, najavila je Zorana Mihajlović, ministarka energetike.

„EPS će morati bržе da sе mеnja u ovoj godini, jеr nas uskoro očekuje potpuna liberalizacija tržišta električne energije. Radi se o kompaniji koja može da ima odličnu vrednost akcija, jer predstavlja zaokruženu celinu, ima izbalansiran odnos hidro i termo kapaciteta za proizvodnju, i regionalno je dobro pozicioniran.

Prošle godine je formirano preduzeće „EPS snabdevanje”, kao prvi korak u reorganizaciji sistema EPS-a i urađeno dosta na finansijskom reformisanju, tako da posle dužeg vremena, ova kompanija ne posluje sa minusom", kaže Mihajlovićeva. Ono što nedostaje EPS-u jeste ulaganje u proizvodnju, pre svega u distributivnu mrežu, jer skoro da postoje različiti naponski nivoi u zemlji, kako ona dodaje, zato što nije izgrađena distributivna mreža.

„Očekujemo da uskoro počne finansijsko restrukturiranje Srbijagasa, jer se do sada na tom planu nije maklo sa mrtve tačke. Kapital preduzeća se iz dana u dan topio, da bi krajem prošle godine knjigovodstveno pao ispod nule. Strah me je da ćemo na kraju doći u situaciju da nam se pojavi neko ko će tražiti da kupi Srbijagas za dugove, a to svakako nije u interesu Srbije", kaže ministarka Mihajlović.

Vladimir Vučković kaže da bi najbolje bilo da država prepusti upravljanje privatnim investitorima u onim oblastima u kojima bi to bilo moguće. „Trebalo bi ići na privatizaciju gde god je to moguće, to jest u svim oblastima u kojima je moguće da se država odrekne vlasništva i za koje postoje zainteresovani investitori. Drugo, potrebna je profesionalizacija menadžmenta i efikasnija kontrola rada javnih preduzeća od strane države”, ocenjuje Vučković.


Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs


Jačanje slobode medija u Srbiji
Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini" finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.
Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove ekonomije" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.


pošaljite komentar

Nema komentara