Zašto je važna cirkularna ekonomija

Milioni iz kante

  • Broj 67, januar 2020.

  • Danijela Bobić, Marko Danon

  • 0

Cirkularna ekonomija, kao i mnogi „popularni" i novi pojmovi u društvu, već neko vreme se koristi kao „paradigma" novog pristupa razvoju. Međutim, koristi se sa puno nejasnoća šta ona zapravo podrazumeva i šta bi njena implementacija donela. 

Na prvom mestu, najčešće ćemo sa terminom cirkularne ekonomije čuti da je potrebno uvećati stopu reciklaže u Srbiji. Reciklaža, razume se, jeste važna komponenta, ali ne i jedina. Cirkularna ekonomija podrazumeva potpuno promenjeni odnos ka korišćenju svega što je „resurs". To na prvom mestu znači da ćemo trošiti mnogo manje resursa – stvaraćemo daleko manje otpada nego što ga stvaramo danas, a tek na kraju, onaj otpad koji jeste nastao selektivno ćemo sakupiti i reciklirati. 

Dakle – prvo je neophodno smanjiti količinu otpada na samom „izvoru", i to kroz uvođenje novih inovativnih biznis modela. Osim što to podrazumeva efikasnije poslovanje kompanija i potrošnju u domaćinstvima,  to uključuje i održivije gradove i lokalne zajednice. Recimo, nije više potrebno da budemo vlasnici određenih proizvoda, već možemo da se prebacimo na „kupovinu kratkoročne usluge" po svojoj meri. Bilo da nam je potreban bicikl ili automobil samo da se odvezemo od Kalemegdana do Novog Beograda, ili nam je potreban profesionalni štampač za kancelariju na šest meseci.  Na ovaj način imamo priliku da koristimo najskuplje proizvode (vozimo recimo najnoviji model automobila) u nama potrebnom periodu vremena, koji zbog toga koštaju mnogo manje. Ovome doprinose i brojne nove aplikacije, poput Blabla car ili DriveNow, koje ili povezuju one kojima je potreban prevoz sa onima koji mogu da ga u tom momentu ponude, ili obezbeđuju mrežu automobila koju je moguće jednostavno „jednokratno pozajmiti" da se prevezemo. Na primeru transporta, to znači i mnogo manji broj automobila u opticaju u velikim gradovima.

Pored smanjenja količina otpada „na izvoru", cirkularna ekonomija podrazumeva i efikasnije korišćenje otpada koji jeste nastao. U najvećem broju sektora, to podrazumeva pre svega unapređen logistički sistem prikupljanja i odgovarajućeg razvrstavanja otpada. Primera radi, procenjuje se da se, i u Srbiji i u svetu, dominantan deo otpada od hrane iz trgovinskih i ugostiteljskih objekata prosto odbacuje na deponije. Cirkularna ekonomija bi značila veću ponovnu upotrebu hrane za ljudsku upotrebu, kroz donacije bankama hrane, preradu u životinjsku hranu, pa čak i za dobijanje električne energije i komposta. Pa ipak, kako bi se ovakav sistem učinio održivim, neophodno je uspostaviti sistem snabdevanja ujednačene vrste i kvaliteta odbačenih namirnica. 

Na nedavnoj konferenciji „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – iskoristimo mogućnosti", koju su 27. novembra organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Projekat Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)", između ostalog, predstavljene su tri analize ekonomskih i društvenih efekata primene cirkularne ekonomije za identifikovane prioritetne sektore, izrađene u okviru GIZ projekta u saradnji sa stručnim timom Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).

Nastavak teksta možete pročitati u 67. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 
pošaljite komentar

Nema komentara