Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu

Mladi ljudi odlaze jer nemaju podršku

Apsolutno bih voleo da ostanem i da živim u Srbiji. Međutim, u njoj nemate sigurnost da po završenim studijama, ovde ili u inostranstvu, možete da se zaposlite i primenite svoje znanje. Većina mladih ljudi koje poznajem iz Centra za talente ili Petnice, koji idu na takmičenja i pobeđuju, oni koji uče i koji bi svojim znanjem mogli da doprinesu promeni sadašnjeg stanja u nauci i obrazovanju, namerava da ode iz zemlje.

Đorđe Ogrizović, učenik četvrte godine Treće beogradske gimnazije, drugu godinu zaredom osvojio je zlatnu medalju na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika koja je sredinom aprila održana u Štutgartu. Ogrizović je sa svojim istraživanjem u oblasti prečišćavanje voda i zaštite životne sredine pobedio u konkurenciji 220 istraživačkih radova predstavnika iz 27 zemalja.

U oktobru prošle godine Ogrizović je takođe osvojio prvu nagradu Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine za istraživački rad na temu prečišćavanja vode. Životna sredina je oblast koja ga najviše interesuje i od jeseni planira da upiše studije hemijskog inženjeringa. Zimus je dobio i poziv da poseti prestižni američki Univerzitet Stenford i razmotri studiranje tamo, a u međuvremenu se priprema za nova takmičenja. 


Dve godine zaredom osvajaš zlato na međunarodnim takmičenjima mladih naučnika. Koje istraživanje si predstavio ove godine na takmičenju?

Uspeh na međunarodnim takmičenjima je direktan pokazatelj dobro vođene pripreme u Centru za talente, ali pre svega pravilno izvedenih istraživanja kod mentora prof. dr Borivoja Adnađevića. Ovogodišnje istraživanje se takođe odnosi na prečišćavanje vode procesom hidrodinamičke kavitacije, ali je sada ispitana mogućnost uklanjanja nafte tj. dizel ulja pomenutim procesom. Dobijeni su zanimljivi rezultati, ali je svakako potrebno da se i dalje radi na ovom istraživanju. Srpski tim je ostvario izuzetan uspeh, s obzirom na to da je osvojeno ukupno šest medalja, još tri srebra i dve bronze. Srebro su osvojili Emilija Jovanović, Ana Mijušković i Uroš Filipović, a branzane medalje poneli su Nikolina Marković i Fedor Filipović. Sledeća, 25. po redu Međunarodna konferencija mladih naučnika biće održana u Beogradu, u aprilu 2018. godine.


Kakav je značaj takvih nagrada i na koji način one mogu da ti pomognu nadalje?

Mene obraduje svaka nagrada, bilo da je na nacionalnom ili na međunarodnom nivou, jer su nagrade potvrda da je ono što volim i čime se bavim priznato i pohvaljeno. Svakom priznanju predstoje ozbiljan rad i učenje, pa je najveća nagrada – stečeno znanje. Konkretno, ovakvi uspesi mogu da budu značajni za fakultet ili se mogu odnositi na stipendiju, ali to nikako nisu razlozi zbog kojih se takmičim.


Kako finansiraš odlaske na međunarodna takmičenja?

Za sva međunarodna takmičenja na koja sam do sada išao, troškove su uvek snosili moji roditelji. Učestvovao sam na međunarodnim skupovima i takmičenjima na Krimu, u Krakovu, u Tveru kod Moskve, u Klužu u Rumuniji. Do sada su moji roditelji snosili sve troškove putovanja, takmičenja, što je po mom mišljenju potpuno pogrešno. Šta bi se dogodilo da oni nisu imali novca za sve te troškove svih ovih godina?Prvi put ove godine sam dobio novčana sredstva za Međunarodnu konferenciju mladih naučnika u Štutgartu, sa koje sam nedavno doneo zlatnu medalju. Novac sam dobio iz Fonda za mlade talente grada Beograda, koji je dovoljan za troškove kotizacije i avionsku kartu. Velika je šteta što se nije znalo za Fond, pa sam od nas šestoro koji idemo na to takmičenje, samo ja dobio novac, dok su ostali plaćali takmičenje samostalno ili su tražili sponzore, kojih malo ima.


Čiji je to propust?

Mislim da je verovatno propust nastao zato što nisu sve škole pravovremeno obaveštavale svoje đake. Dopis o konkursu se slao školama, ali zašto škole ne obaveštavaju svoje đake – ja to ne mogu da znam. Čujem od učenika iz drugih škola koji idu na takmičenja da njima za taj konkurs uopšte nisu javili. Nekom jave, nekom ne jave. U mojoj školi, Trećoj beogradskoj gimnaziji, o svemu nas redovno obaveštavaju. Imao sam, što se toga tiče, sreće. I stvarno mislim da to jeste sreća, jer ništa nije sistemski uređeno. Ali dobro, ovo je ipak prva godina kako Fond postoji, nadam se da će narednih godina biti drugačije.



Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

2 komentara

  • Stefana

    Podrške ima, samo nažalost o drugim temama se govori. link za Fondaciju: https://www.facebook.com/fzmtbg/

  • Sta ce nam ovakvi?

    Pa zar ovakvi treba da zauzmu mesta jednog Babica, Gasica, Stefanovica, pravih bisera srpske drzave? Na sta bi nam drzava licila!? :)