Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

  • Broj 44, oktobar 2017

  • Aleksandar Žič

  • 0

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Nataša Radonjić kaže da je u poslu najvažniji čist obraz. Kako radi, tako i govori, a dokaz je ovaj intervju

Fotografišite me sa sijalicama, one su moja ljubav već 22 godine. Kad razmislim, ne znam da li bih nešto drugo sem osvetljenja mogla da radim u životu, ali mogu slobodno da kažem da je moja kompanija jedan od lidera u Srbiji u oblasti osvetljenja, kaže direktor i vlasnik niške firme Fluoelektro Nataša Radonjić. Žena ʺzmajʺ u ovom specifičnom biznisu u intervjuu za ʺNovu ekonomijuʺ uvodi nas u svet poslovnih planova i uspeha, zadovoljstva zaposlenih i društvene odgovornosti građenih u gradu na Nišavi. Natašu i njenog supruga Ivana taj poslednji segment u poslovnom svetu, za njih možda i prvi, humanosti i donatorstva, odveo je na Svetu Goru gde su osvetlili nemanjićku zadužbinu, manastir Hilandar. Tokom naše posete Ivan je na terenu, i opet zadužbinarstvo Radonjića - manastir u Prigovcu.

Celokupno to carstvo poslovnog, ali i privatnog zadovoljstva i puta ka vrhu bračnog para Radonjić, jer Nataša sa suprugom Ivanom vodi Fluoelektro, izgrađeni su zapravo na nekoliko banknota nekadašnje nemačke marke.

ʺOd oca Miodraga Jovanovića sam pozajmila 500 nemačkih maraka za osnivanje firme i tako sam krenula. Bez ikakvog drugog kapitala. Zahvaljujući radu, dobroj volji, prijateljima, Srpskom društvu za osvetljenje čiji sam dugogodišnji član, postepeno je firma razvijana. Prvo smo radili samo suprug i ja, a danas imamo i deset zaposlenih, Projektni biro koji se bavi izradom fotometrijskih proračuna i kompletnih rešenja za sve vrste osvetljenja, od tunelskog, uličnog, osvetljenja auto-puteva, bolnica, operacionih sala, škola.... Radimo i sa arhitektama kojima dajemo tehničku podršku za osvetljenje rezidencijalnih objekata, hotelaʺ, kratak je opis firme. Početni stepenik ka njoj predstavljao je zapravo prvi posao. Nataša je karijeru započela u jednoj privatnoj firmi kao ekonomista, u knjigovodstvu, ali stalno sarađujući sa ljudima koji su se bavili osvetljenjem i prodajom ove robe, ušla je u suštinu posla.

ʺOd 2005. godine krenula sam samostalno i to je jedan presedan da je žena u ovom poslu, a kako se desilo da mi osvetljenja baš postane velika ljubav, zaista ne mogu da objasnim. Jednostavno, desilo seʺ, objašnjava sagovornica ʺNove ekonomijeʺ.


Kako je došlo do toga da za partnera dobijete čuveni Filips?

Nataša Radonjić:  Sa Filipsom, koji je naš strateški partner, saradnja je krenula 2007. godine. Da bi zauzeli i opstali na liderskoj poziciji pratimo sve svetske trendove, a kada je reč o osvetljenju, tu je velika ekspanzija u poslednjim godinama. Edukacija je redovna, kao i posete sajmovima u Frankfurtu, Milanu, a imamo i razne veb seminare koje nam obezbeđuje Filips. Zahvaljujući njima, a pre svega volji nas samih, uspevamo da idemo u korak sa svetskim rešenjima. Sem što smo lideri u oblasti osvetljenja, imamo i najbolje bonitetne ocene u Srbiji i jedini smo u branši trenutno koji imamo skoring 3A.


Prvi posao vam je bio u privatnoj firmi? 

Nataša R: Da, nikada nisam bila ni dan zaposlena u državnoj. Interesantno je da je vlasnica te kompanije u kojoj sam počela da zarađujem bila takođe žena, nažalost više nije među živima. Zahvaljujući toj gospođi Svetlani Zdravković, ja i jesam danas u poslu ono što jesam i to uvek spominjem. Ona je bila izuzetno sposobna, i dobar inženjer i dobar menadžer. Zahvaljujući njoj i radu kod nje gde sam došla do direktorskog mesta, stekla sam prva znanja o osvetljenju, koja sam unela u svoju kompaniju. Kasnije se to nadograđivalo, znanje širilo i iznova dopunjavalo, ali nije sve ni u tome, jer je za uspeh bitan i taj preduzetnički duh, analiza troškova, bilansa. Taj ekonomski aspekt u poslovanju je veoma važan i smatram da su tu žene ispred suprotnog pola, jer smo zahvaljujući svakodnevnici naučene da ga bolje vodimo i razumemo.


Kada ste rešili da postanete preduzetnica tog kalibra o kome danas pričamo i rekli ocu ʺdaj mi 500 marakaʺ, koji je bio njegov komentar?

 Nataša R: Rekao je ʺdaću ti i vratićeš za tri mesecaʺ. I hvala mu zbog toga, jer me je u startu naučio da sama vodim računa o novcu i cenim ga, bez obzira na to da li je reč o 300, 5.000 evra ili bilo kojoj cifri. Najbitnije je u poslu i da za svaki početak materijalne stvari i novac ne budu primarni u poslovanju, bez obzira na to koliki promet firma ima. Normalno je da pozitivno poslovanje podrazumeva i da se ostvari dobit na kraju godine, ali samo ukoliko se posao radi sa puno elana i ako ga volite. Materijalne stvari nisu primarne. S tom vodiljom mislim da smo pronašli ključ uspeha za našu firmu. I dan-danas nakon 12 godina ne gledamo prvenstveno na materijalnu stranu, već da nam reference budu dobre, da nas ljudi preporučuju, da imamo dobre odnose sa klijentima, dobavljačima i, normalno, da imamo čist obraz. To je najvažnije u poslu.


To je nešto na čemu udarate temelj i za naslednika?

Nataša R: Svaka porodična kompanija mora da misli na budućnost, pa i mi kao roditelji koji sada vodimo firmu pripremamo sina Petra da jednog dana preuzme kormilo. On se uključuje u poslovanje, ne sto posto jer još uvek studira ekonomiju, ali daje veliki doprinos, pogotovu sada u delu ovih novih tehnologija, veb-šopa, izrada kataloga. Suprug i ja ga uvodimo u manir kojim se izgrađuje preduzetnički duh.



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara