Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe zapošljavanja

Najtraženije subvencije za pokretanje posla

  • Broj 24, oktobar 2015.

  • Miloš Obradović

  • 0

Jedan od najvećih problema na tržištu rada Srbije je neusklađena ponuda i potražnja. Kod upisne politike do sada nije vođeno računa o tome koji su kadrovi potrebni privredi, niti su rađena ozbiljna istraživanja na tu temu, kaže Zoran Martinović, direktor NSZ



Koliko se izdvaja za aktivne mere zapošljavanja i da li bi više novca moglo doprineti većoj zaposlenosti? 

Za aktivne mere politike zapošljavanja izdvojeno je ove godine 2,8 milijardi dinara, uz dodatnih 500 miliona namenjenih zapošljavanju osoba sa invaliditetom, što je značajno veći iznos nego ranijih godina. S obzirom na broj nezaposlenih lica i u poređenju sa nekim razvijenijim ekonomijama, to je relativno malo, jer se pokazalo da za finansijske podsticaje uvek ima dosta interesovanja. Posebno je atraktivan program stručne prakse, namenjen onima bez radnog iskustva (ranije smo imali programe pripravništva), zatim subvencije za samozapošljavanje, subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta i slično. 
Više sredstava uvek može doprineti većoj zaposlenosti, bez obzira na to da li se radi o direktnim finansijskim podsticajima ili o nefinansijskim merama, kao što su obuke, radionice i savetovanja kroz koja korisnici dobijaju dodatna znanja i povećavaju svoje kompetencije i konkurentnost na tržištu rada. Radna snaga koja raspolaže većim obimom kompetencija, po pravilu se kraće zadržava na evidenciji i dolazi do kvalitetnijih i bolje plaćenih poslova.

Koje su se aktivne mere zapošljavanja pokazale kao uspešne?

Ove godine najveći efekat imaju program samozapošljavanja i sajmovi zapošljavanja, jedna od mera kroz koju već godinama prolazi veliki broj ljudi. Od početka 2015. održano je 45 sajmova zapošljavanja, posredstvom kojih je zaposleno 7.057 lica.     
Podsticaji koje daje NSZ za samozapošljavanje nisu dovoljni sami po sebi za početak posla, ali su ipak garancija da će tokom narednih 12 meseci moći da se plate porezi i doprinosi. Prilikom dodele sredstava, vodimo računa o kapacitetima tih ljudi. Naše iskustvo pokazuje da većina njih nastavi da radi i nakon tih godinu dana koliko mi kontrolišemo, a neki nam se javljaju i narednih godina sa zahtevima za subvencije za zapošljavanje radnika.


Koliki je doprinos NSZ u započinjanju sopstvenog posla? Šta su najveće prepreke ljudima koji otvaraju firme ili preduzetničke radnje?

Nacionalna služba je u martu 2015. godine, između ostalih, raspisala i javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje, upućen licima koja žele da pokrenu sopstveni posao. Prijavljivanje je okončano u junu i u toku je proces donošenja odluka i dodela ugovora u svim filijalama u Srbiji. Da za ovaj program postoji veliko interesovanje, dokaz je i podatak da se na konkurs prijavilo više od 5.000 nezaposlenih. Do današnjeg dana zaključeno je 2.088 ugovora o dodeli ove subvencije, koja iznosi 160.000 dinara, odnosno 200.000 dinara za osobe sa invaliditetom. Ovi iznosi jesu podsticajni, ali često nisu dovoljni, posebno kada je u pitanju skuplja oprema, mašine i slično. Osim navedenog, problem predstavljaju i velike mesečne poreske obaveze, takse, složene procedure.... 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetčetvrtom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara