Kolumna Mihaila Crnobrnje

Najvažnija ekonomska pitanja

  • Broj 8, mart 2014.

  • Prof. Dr Mihailo Crnobrnja

  • 0

Nisam odoleo iskušenju da prokomentarišem predizbotnu kampanju. Naravno, njen ekonomski deo. Ne u smislu analize ko je šta rekao ili obećao, ili će reći i obećati, već u smislu markiranja najvažnijih ekonomskih pitanja u ovom trenutku koja, po mom mišljenju, zaslužuju najviše pažnje. Jasno je da se ne mogu istovremeno rešiti svi problemi i da je neophodno napraviti listu prioriteta.


Prvi prioritet je produktivno zapošljavanje. Ne bilo kakvo, već produktivno. To isključuje povećavanje zapošljavanja u administraciji, ali ne znači da ne treba da se povećava zapošljavanje u nekim drugim aktivnostima koje se, takođe, finansiraju iz budžeta, na primer nauka i istraživanja.

Drugi prioritet su investicije. Ne samo strane investicije, nego investicije uopšte. Bez njih teško je zamisliti novo produktivno zapošljavanje. Investicije u dobre projekte koji će relativno brzo voditi ka zapošljavanju i donositi investitorima željeni povraćaj na uložena sredstva. To, po meni, isključuje investicije kao što je čuveni kanal Dunav-Egejsko more jer je tu povraćaj na veoma dugom štapu, ako ga uopšte ima. Već i vrapci znaju da je osnovna stvar za privlačenje investicija, stranih i domaćih, u poboljšanju poslovnog i investicionog ambijenta. Kod nas se na tome radi već 14 godina i posao nije ni izbliza završen. Sporost iz prošlosti u narednom periodu treba da zameni odlučnost i efikasnost u realizaciji reformi.

Mada su dobre strane investicije dobro došle, ne bi trebalo preterivati u podsticanju njihovog dolaska. Imam u vidu subvencije za otvaranje radnih mesta ili, još gore, situaciju da država, odnosno mi, poreski obveznici, preuzmemo teret prethodnih dugova da bi strani investitor preuzeo domaće preduzeće, kao što je bio slučaj prilikom prodaje Sartida US Stilu.


Nastavak teksta možete pročitati u osmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara