Jaz među generacijama

Napući se i kaži „selfiiiii“

Kad primetite da vas nervira kako se omladina pravi luda i ne ustaje starcima u prevozu, već natuče slušalice ili tipka po tastaturi mobilnog, da li to znači da ste upali u klasični jaz među generacijama? Da vas je vreme, naprosto, pregazilo? Ili je vaš bes opravdan, a njih stvarno niko nije naučio da postoje i drugi, pa treba kriviti roditelje što su ih raspustili? Ili je to njihov način da se uklope u stvarnost u kojoj „ja, pa ja" najbolje, ako ne i jedino, prolazi?

Neka je u pitanju ovo prvo, i neka sam stvarno ostarila, ali me prosto izluđuju šiparice kad se napuće da bi bolje izgledale na „selfiju". Sve poprime isti izraz lica, tobože zavodnički, i škljocaju u svakoj glupavoj prilici. Zabace kosu, uvuku obraze i značajno pogledaju u kameru. Više puta, ako treba, da budu sigurne da su dobro ispale. Može i po dve, kada se na fotki teško razluči koja je koja.

Onda taj jednoobrazni odraz postave na Fejs, što im „lajkuju" njima slične. Ili same listaju napred-nazad, što je sigurniji način da dođu do pozitivnih reakcija. U poređenju s tim, čak su i nekadašnje sponzoruše, sa implantima uvećanim „atributima", imale više dostojanstva. I bar su stremile ako ne višim, ono socijalnijim ciljevima: smuvati nekog s lovom i onda se pućiti pred auditorijumom, u njegovim besnim kolima. Gotovo da mi ti dani bude nostalgiju.

Naduvavanje usana

Ono što meni smeta, prava je meka za kozmetičku industriju, s „revolucionarnim" izumom - pomagalom za naduvavanje usana. Koliko sam upućena, efekat pumpice traje nekoliko sati. Taman da curetak impresionira drugarice i napravi gomilu foto-autoportreta. Šta će, sirote, nisu sve u finansijskoj situaciji da trajno promene izgled. I postanu zaista kao iz kalupa.

Tužno je što i pored svih tih radnji za privlačenje pažnje suprotnog pola, najčešće izlaze same. Dok su mladi mužjaci grupisani u sopstvene tabore. Komunikacija se najčešće odvija putem SMS-ova, sa često unapred proizvedenim tekstovima. 

Doduše, možda ponešto i sami smisle, s obzirom na sveprisutno gorepomenuto tipkanje. Ovde u oči upadaju nadograđeni nokti ženskadije, kandže u svim bojama i, eventualno, optočene cirkonima, s kojima je nemoguće, recimo, prati sudove. Često mi prođe kroz glavu o čemu li pričaju, o čemu se „porukaju", u tom oskudnom svetu bez ličnih interesovanja. Isto to „ništa" emituje se sa plej–lista na mobilnim telefonima, često bezočno „napanjenim" , da otpada ignorisanje kao strategija.

Što se Fejsa tiče, i to je krajnje zloupotrebljen fenomen, bar u dobrom delu mladog naraštaja. Ne služi da uspostavi kontakte, već kao reklamna taraba. I šta se tu propagira? Opet vlastiti izgled u pozama za koje devojke nalaze da su seksi, a mladići – u frajerskim. A zapravo su krajnje izveštačene, mnogo lažnije od onih u starinskim albumima. Sa čitavom porodicom na fotografiji, recimo na letovanju i namenskim osmesima koji svedoče kako uživaju.  

Mladići se, u globalu, diče mišićima. Oblikovanim steroidima i vežbama u teretani. Ne daj bože da ih iskoriste za nešto korisno, kad neka baba s teškoćom u tramvaj unosi kolica. Nije da neće da priteknu kad ih ove zamole za pomoć, ali dotle ih ne zarezuju. Izgubljeni u svom površnom svetu.

Drugo, a nekad i prvo područje interesovanja dečaka su kladionice. Jedini biznis koji u Srbiji cveta, baš na račun tih, moram reći – klipana. Koji nekad zarade neku siću licitirajući rezultate utakmica, bez svesti da bar duplo toliko izgube u periodima između. Ali, bar im prođe vreme, doduše, uludo. Posle o tome raspredaju šifrovanim jezikom, što agresivno upada u moju sferu opažaja. Da nije toga, njihovo zgubidanstvo bilo bi njihov problem ili problem njihovih roditelja.

Šta me još živcira kod mladih? 

Primera radi, tetovaže, iscrtane svud po telu većine. Očigledno takvi ne misle na dane kad će se koža otegnuti, a sa njima tribali, kineska slova, anđeli, đavoli i drugi simboli ko zna čega. Pitam se kako je ovo uspelo da zaživi čak više i od pirsovanja obrva, pupaka, jezika. Ono što je po defeniciji osoben znak, postalo je uniforma. Kakva je, onda, uopšte, poenta?

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

1 komentar

  • Natasa

    Izvinite ali moram da vam napissem : Mnogo ste dosadni, kao one zzene koje narod zove "Nadzzak baba". Imam skoro 60 godina, moj otac 85 (zzivi u Bgd) i divimo se svakodnevno mladom narasstaju. Nije im lako, rasli su u tesskim okolnostima u svakom pogledu, a generalno gledano vrlo su lepo vaspitani i vredni - uprkos svemu. A taj vass gundjavi pogled na stvari nije lep - nimalo. Nije dobar ni za vas ni za one oko vas. Da li ste toliko kriticcni prema samoj sebi? Ako jeste mora da vam nije lako da volite samu sebe, a ako ne volite samu sebe - mora da vam je mnogo tessko jer sa sobom ste 24 sata dnevno i nema rastajanja. Toliko. Poradite malo na vassoj dioptriji. Biche nam svima bolje sa vama - i vama sa nama. Srechno i pozdrav. Ssifra : ccassa je do pola uvek PUNA