Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije

Ne treba nam 650 direktora

  • Broj 9, april 2014.

  • Olivera Bojić

  • 0

U EPS-u imamo glomaznu administraciju, više od 650 direktora, od toga 14 finansijskih, 14 IT i čak 14 PR direktora. Pri tome, svaki od njih ima svoje službe, sektore i direkcije, zamislite koliko tu imamo prostora za uštede, kaže Obradović


Elektroprivreda Srbije je spremna za prelazak u akcionarsko društvo i početak korporativizacije, "zeleno svetlo” čekamo od Vlade. Pripremili smo osnivačke akte za kćerke firme EPS-a, Nadzorni odbor treba uskoro da zaseda i donese odluku o usvajanju tih osnivačkih akata, potom se čeka saglasnost Vlade i nakon tog odobrenja korporativizacija može da počne. U prevodu, taj proces podrazumeva  uspostavljanje odgovornosti u preduzeću i donosi uštede rezanjem neracionalnih troškova. Dakle, postavlja se piramidalni način upravljanja u kojem direktori zavisnih kćerka firmi direktno odgovaraju generalnom direktoru ovog javnog preduzeća i on ima mogućnost da sprovodi odluke u tim firmama i u krajnjem slučaju da smeni nekog od direktora ako ne radi svoj posao kako treba, što do sada nije bilo moguće iako je bilo potrebe. Sa tom najavom Aleksandar Obradović, kojem je Vlada nedavno produžila mandat kao vršiocu dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, počinje razgovor za Novu ekonomiju.

Imenovanje generalnog direktora EPS-a s punim mandatom čeka se od jula 2013. godine, kada je završeno primanje prijava na konkurs za izbor direktora. Na konkurs se javilo oko 80 kandidata, a iz Vlade je najavljivano da će direktor biti imenovan u septembru prošle godine, ali to se nije dogodilo. Zašto?
Kao vršilac dužnosti direktora imam pun mandat kao i generalni direktor i nemam zbog toga nekih ograničenja u svom radu. Pošto se prijavilo toliko kandidata mislim da je taj konkurs bio najuspešniji koji je do sada organizovan u Srbiji za bilo koje javno preduzeće, ne sećam se da je bilo koji konkurs privukao toliko interesovanja. Smatram da je konkurs profesionalno pripremljen, ali zbog čega nije završen do kraja to je pravo pitanje za Vladu i Komisiju za imenovanja.

Kada očekujete da će biti postavljen direktor sa punim mandatom i možete li vi kao stranački kadar na kraju biti izabrani?
Sada svi čekamo formiranje nove Vlade i siguran sam da će imenovanje direktora, to jest završetak tog konkursa biti jedan od prioriteta nove Vlade. Čuli smo najave da će Vlada biti formirana do kraja aprila, zato očekujem da se do leta i završi izbor generalnog direktora. Direktor ne sme da bude stranački funkcioner, i ako budem izabran moraću da  zamrznem funkciju u stranci.  I to nije problem.   

Smatrate li da je raspisivanje konkursa inače dobar način za imenovanje direktora i u ostalim javnim preduzećima i da li mislite da bi novoizabrani direktori odgovornije upravljali državnim preduzećima?
Što je izbor direktora transparentniji utoliko bolje, a raspisivanje konkursa je inače odabralo dosta državnih kompanija u okruženju kao dobar način za izbor svojih kadrova. Postoji još jedno optimalno rešenje koje se primenjuje u pojedinim državama, dakle, na javnom konkursu se izaberu profesionalne firme headhunting koje naprave suženi izbor kandidata i onda ih predlože Vladi. Mada je javni konkurs koji se po Zakonu sada mora raspisivati za javna preduzeća u Srbiji transparentniji način jer se vidi ko su kandidati. 

Da li bi bilo lakše korporativizovati firmu sa funkcije generalnog direktora i šta taj proces inače podrazumeva?
Ne bi bilo lakše, ali, najpre da kažem šta znači reč korporativizacija, jer se dosta u medijima spekuliše oko toga. Korporativizacija podrazumeva praktično dva ključna poteza. Prvi je da odgovornost dobije ime i prezime jer u sadašnjem sistemu u Elektroprivredi Srbije odgovornost je izgubljena, bolje reći EPS je sistem organizovan po sistemu tamnog vilajeta, svi su kao odgovorni, a ustvari niko nije odgovoran. Zbog čega? Ne postoji piramidalna struktura, na primer, ja nisam direktno šef distribucionim i proizvodnim kćerka firmama EPS-a kojih imamo ukupno 13, nisam direktno nadležan za njih što znači da ne mogu da odlučujem o njihovoj smeni niti da donosim neke poslovne odluke koje se odnose na njihov rad. I u tom pogledu, korporativizacija znači postavljanje piramidalnog načina upravljanja gde svi direktori zavisnih ćerka firmi direktno odgovaraju direktoru firme i on ima mogućnosti da sprovodi odluke i u krajnjem slučaju da smeni nekog od tih direktora. Prošle godine probao sam da uvedem krizne mere u Elektrodistribuciji Beograd, hteo sam da promenim direktora a Upravni odbor me je blokirao, a onda kad su bile gužve na šalterima, problemi sa računima, mnogi su mislili da je EPS kriv za tu situaciju. Uspostavljanje odgovornosti je jedan deo korporativizacije.
Drugi deo tiče se ušteda koje će taj proces doneti, jer kompanija kao što je EPS koja posluje kao grupa može da organizuje korporativne usluge kao što su finansije, IT, PR, računovodstvo, pravne usluge na korporativnom nivou kao što je u svim normalnim firmama u svetu.

Najavili ste da će kroz proces reorganizacije EPS-a biti ostvarene uštede od 36 miliona evra godišnje ili 100.000 evra dnevno, na koji način da li toliko košta nepotrebna administracija?
Kada bismo uveli korporativizaciju dnevno bismo štedeli 100.000 evra. Umesto da imamo usluge finansija, IT službe, pravne usluge na  korporativnom nivou, naše zavisne firme imaju pojedinačno te usluge svaka za sebe, što predstavlja enormne troškove za sistem. Tako bismo napravili ogromne uštede jer u EPS-u trenutno imamo više od 650 direktora, od toga 14 finansijskih, 14 IT i čak 14 PR direktora, zamislite koliko je to glomazna organizacija i koliko tu imamo prostora za uštede. Pritom, svaki od njih ima neke svoje službe, sektore i direkcije, a korportivizacija treba da smanji tu glomaznu administraciju. Smanjili bismo broj direktnih izvršitelja, konkretno u IT sektoru imamo 38 raznih rešenja za obračun unutar sistema, da postoji samo jedan bilo bi mnogo jeftinije.

Koliko je zaposlenih višak?
Rano je govoriti o tome koliko je ljudi višak, a konačna analiza biće urađena tek kada krene proces korpotivizacije. Niko ko je potreban sistemu EPS neće ostati bez posla, a zavisno od stručnih kvalifikacija moguća su premeštanja na druga radna mesta.

Posle dužeg vremena EPS ne posluje sa minusom, kakav je plan poslovanja za ovu godinu?
Na kraju 2013. ostvarili smo profit od 19,2 milijarde dinara i postali smo druga najprofitabilnija kompanija u Srbiji. Kad sam stupio na dužnost, preduzeće je bilo u katastrofalnom stanju, kompanija je bila pred bankrotom, kasnile su plate, dugovali smo dobavljačima više od 100 miliona evra. Preduzećem se upravljalo neodgovorno, nedomaćinski i neprofesionalno. U septembru 2012. EPS je dugovao 10 milijardi dinara za remonte, falilo nam je 40 milijardi dinara u novčanim tokovima dok je očekivani gubitak u 2012. iznosio 33 milijarde dinara. Napravili smo krizne mere gde je god bilo moguće da neke troškove sasečemo i to smo uradili. Međutim, to su sve bila ad hoc rešenja, ako želimo da i dalje profitabilno poslujemo moramo da sprovedemo sistemske reforme. Planiramo da na kraju 2014. budemo na pozitivnoj nuli, a efekte korporativizacije očekujemo 2015. godine.

Od početka jula ove godine a najkasnije do 1. januara 2015. očekuje se potpuna liberalizacija tržišta električne energije.
Najkasnije do kraja godine biće otvoreno tržište električne energije za domaćinstva, a "Elekromreža Srbije” trebalo bi i da osnuje berzu električne energije  i tada ćemo imati kritstalan pregled koja je to realna cena na tržištu. Postojaće berza gde će se videti cena električne energije na veliko, kao kad recimo pratimo cenu nafte i imaćemo konkurenciju u maloprodaji. Svako domaćinstvo će moći da odabere jednog od 70 licenciranih prodavaca u Srbiji od kojih će se snabdevati električnom energijom.


Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs

Jačanje slobode medija u Srbiji
Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini" finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.
Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove ekonomije" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

pošaljite komentar

Nema komentara