Helena Ivanov, svetska prvakinja u debatovanju

Ne verujem srpskim političarima

  • Broj 9, april 2014.

  • Ana Krajnc

  • 0

Kad bi se u Srbiji stvarno uložilo u obrazovanje, vremenom bi ljudi shvatili i da od jedne osobe koja stoji na mitingu i viče nema ništa, jer svet nije „one man show”. Kad bi toga postali svesni, počeli bi da se odmiču od ljubavi prema neosnovanim autoritetima


Roditelji su joj usadili želju za znanjem i samokritičnost zbog koje stalno teži da bude bolja. Upravo ta težnja i veliki rad Helenu Ivanov, 21-godišnju studentkinju Fakulteta političkih nauka u Beogradu, doveli su do prvog mesta na međunarodnom takmičenju poznatom kao Olimpijada debatovanja, koje je ove godine održano u indijskom gradu Čenaju.  Kao svetska prvakinja u debatovanju, srpskim političarima uopšte ne veruje jer, kako kaže, svi odreda suviše često primenjuju logičke greške kao što su pozivanje na autoritet, tradiciju, emocije. „Na osnovu debatnih veština koje sam naučila, mogu da zaključim da svi više idu na to da mobilišu masu svojim govorima, a mnogo manje na iznošenje argumenata koji imaju smisla”, kaže Helena Ivanov.

Nova ekonomija:
Šta u veštini govora, po tvom mišljenju, razlikuje evropske političare od onih sa balkanskog podneblja?

Helena Ivanov: Domaći poličari umnogome kaskaju za evropskim. Kad slušate raspravu u britanskom parlamentu, tamo čak i kad koriste argumente koji nisu u potpunosti celishodni, rade to na bolji način. Verovatno je razlog tome i što je osamdeset odsto britanskih parlamentaraca učilo debatnu veštinu, pa znaju kako bolje da zakamufliraju to što pričaju. Na našem podneblju takva praksa skoro da ne postoji.

NE: Kako vidiš trenutnu političku situaciju u Srbiji?

HI: Kao loše režiranu pozorišnu predstavu sa netalentovanim glumcima. Svi imaju pripremljene govore koje iznose, ali vrlo malo iz tih govora postane i deo naše stvarnosti. Stalno slušamo o reformama, zapošljavanju, visokim platama. Ne vidim da se bilo šta od obećanog dešava u realnosti, ili da postoje makar znakovi da će se to zapravo desiti. Svakoj bih političkoj partiji u tom smislu mogla ponešto da zamerim. Primera radi, u situaciji u kojoj Užice nema vodu, iracionalno je raspravljati o Beogradu na vodi.

NE: Trenutno oko pedeset odsto mladih u Srbiji nema posao ili radi na crno. Šta ti vidiš kao najveću posledicu takve situacije?

HI: U Srbiji su mladi ljudi kad završe fakultet srećni ako uopšte mogu da nađu posao, bez obzira na to da li je u njihovoj struci. To je poražavajuće, jer obesmišljava sve na čemu je neko radio tokom svog školovanja. Zašto učim četiri godine, idem na letnje i zimske škole, dodatno se obrazujem… Da bih sutra radila gde god uspem da nađem pristojan posao ili gde neko uspe da me ubaci?

NE: Postoji li politička partija u Srbiji koja, po tvom mišljenju, može da politički angažuje mlade, obrazovane ljude?

HI: Mladi, obrazovani ljudi danas nisu motivisani na taj način, jer im niko ne pruža priliku da ostvare svoje potencijale. Svi kvalitetni mladi ljudi, barem oni koje poznajem, gledaju kako da odu iz zemlje. Smatraju da će dobiti kvalitetnije obrazovanje, veće šanse da se zaposle u svojoj struci i žive pristojno u drugim zemljama. Veliki problem je u tome što ne postoji nijedna opoziciona partija u Srbiji. Svi pričaju isto i već dvadeset godina gledamo ista lica.
Kad ste mlada i obrazovana osoba koja ovde ne vidi perspektivu za sebe, imate mogućnost ili da odete, ili da glasate za nekog za koga mislite da će moći nešto da promeni i pruži ono što vam je potrebno. U tom pogledu ne vidim nijednu partiju koja iskače u odnosu na ostale.


Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara