Spasavanje Agrokora državnom intervencijom

Neizbežno „šišanje“ poverilaca

  • Broj 40, maj 2017

  • Bogdan Petrović

  • 0

Kako je ključni problem u celoj sagi oko Agrokora prezaduženost koncerna sa sedam milijardi evra dugova, jasno je da se poverioci ne mogu namiriti u celini ni u najidealnijem slučaju. Iz finansijskog sistema Hrvatske „nestaće" par milijardi evra – koliko će banke i dobavljači morati da pretrpe otpisivanjem potraživanja prema Agrokoru. Nije realno da će se ovakav rasplet okončati bez pokretanja stečaja nad svim članicama

Najveći privatni koncern na prostorima bivše Jugoslavije, Agrokor, u martu se našao pred stečajem. Usled nemogućnosti da na vreme servisira obaveze, dobavljači su počeli da obustavljaju isporuke robe, a nakon toga ubrzo su usledile i blokade računa. Veliko carstvo Ivice Todorića, konglomerat od oko 70 kompanija, ali sa obavezama od preko sedam milijardi evra, počelo je da puca kao balon od sapunice.


Lex Agrokor se usvaja po hitnom postupku kada je kolaps već počeo

Kolaps koncerna Agrokor hrvatska vlada pokušala je da spreči tako što je provukla kroz Sabor poseban zakon „o postupku vanredne uprave za privredna društva od posebnog značaja za R. Hrvatsku", koji je posprdno nazvan i Lex Agrokor. Premijer Plenković je neubedljivo i pomalo komično objašnjavao u Saboru kako predlog ima opšte dejstvo i može se primeniti i na druge slučajeve, ali svima je bilo jasno o čemu se radi – o paničnom spasavanju megakoncerna Ivice Todorića.

Posle kratke procedure zakon je usvojen 9. 4. 2017. godine i narednog dana je stupio na snagu. Na primenu nije trebalo čekati ni čas, pa je vlasnik Agrokora, u skladu sa odredbama zakona, istog dana „zamolio" hrvatsku vladu da odredi vanrednog poverenika (lice koje zamenjuje dotadašnje organe upravljanja), uz srceparajuću izjavu da time sve što je stvorio predaje Hrvatskoj. 

Pokazalo se da sve hrvatske institucije involvirane u primenu ovog akta rade zapanjujuće efikasno. Već na jutarnjoj sednici vlade Hrvatske sudu je predložen Ante Ramljak za vanrednog poverenika, sat vremena nakon sednice vlade, sud je usvojio predlog vlade, imenovan je Ramljak za poverenika i već u 12 časova računi Agrokora i povezanih društava su odblokirani. 

Samo na prvi pogled, zakon je omogućio koncernu Agrokor i trgovačkom lancu Konzum funkcionisanje, pošto se deblokadom računa po sili zakona omogućilo cirkulisanje novčanih sredstava sistema Agrokor.


Država preuzima ključnu ulogu u posrnuloj privatnoj kompaniji 

Koncept koji je Hrvatska primenila ima dodirnih tačaka sa srpskim modelom „restrukturiranja u privatizaciji". Neposredna posledica primene zakona je deblokiranje žiro računa privrednog društva i njegovih povezanih lica u trenutku kada sud „prihvati" predlog vlade za određivanjem poverenika.

Sličnost se na tome završava, jer hrvatski zakon mnogo „dublje" ide u derogiranju privrednog zakonodavstva i dužničko-poverilačkih odnosa. Srpski zakon je omogućavao „predah" samo većinski društvenim ili državnim preduzećima, a u interesu „kvalitetnije" privatizacije. Hrvatski zakon je pisan radi primene za najveći hrvatski privatni koncern, odnosno izbegavanja redovnog stečajnog postupka i radi deblokade računa članica. Zakonom se uvodi funkcija vanrednog poverenika, koga, na zahtev uprave firme, imenuje sud na predlog vlade Hrvatske i koji preuzima sve upravljačke funkcije. Pored toga, ministarstvo privrede imenuje i savetodavno telo – koje daje preporuke za postupanje vanrednog poverenika. 

U pitanju je de fakto sekvestar privatne kompanije na zahtev vlasnika. Država preuzima preko vanrednog poverenika sve upravljačke funkcije, vlasnici kapitala su potpuno razvlašćeni, mada se nominalno u njihova vlasnička prava ne dira.

Ovakav koncept je izuzetno problematičan pošto uvodi državnu upravu na velika vrata u čisto privatnu kompaniju sa skoro isključivo privatnim poveriocima, koje sprečava da naplate svoja potraživanja, odnosno, isključuje ih iz upravljanja postupkom na koje bi imali mogućnosti da je primenjen stečajni zakon.  Primena tog zakona će po svoj prilici dovesti do dugoročnih sporova, koji će po svemu sudeći uključivati i državu Hrvatsku kao tuženu stranu.


Veliki broj odredaba zakona ruši redovan pravni poredak i ugroziće položaj Hrvatske

Zakon ima nameru, kako se u tekstu naglašava, da zaštiti održivo poslovanje privrednih društava od sistemskog interesa za Republiku Hrvatsku. Samim tim deklarativnim tekstom narušen je osnovni princip privredno-stečajnog zakonodavstva - da se u postupcima insolventnosti prvenstveno štite interesi poverilaca. 

Čitav niz odredaba zakona je u koliziji sa važećim zakonodavstvom i principima privrednog prava:

Za vreme trajanja postupka blokiraju se mogućnosti pokretanja bilo koje parnice, izvršnog, upravnog ili postupka vansudske naplate, bilo prema matičnom bilo prema povezanim društvima. Time se ne samo štiti društvo od prinudne naplate, nego se sprečava pokretanje bilo kog sudskog ili upravnog postupka protiv dužnika, a čak se i protiv stečajne mase mogu voditi postupci, ako se njom upravlja protiv zakona. Time se stvara jedan monstrum u pravnom poretku koji je za vreme te uprave nedodirljiv ne samo poveriocima nego i državnim organima.



Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.
pošaljite komentar

Nema komentara