Zaduženost građana i privrede i očekivanja na bankarskom tržištu

Nema rasta bez kredita

  • Broj 18, mart 2015.

  • Olivera Bojić

  • 0

Bankari ocenjuju da je opadanje kreditne zaduženosti kod privrede na kraju prošle godine veoma loš pokazatelj, koji će negativno uticati na privredni rast i investicije u zemlji. Indikativno je, takođe, što u strukturi kredita dominiraju krediti za likvidnost, dok tražnja za investicionim kreditima gotovo da ne postoji



Privrednici u Srbiji nemaju, kao ni većina građana, neku lepu predstavu svoje budućnosti, barem je nisu pokazali kod Kreditnog biroa, gde se vidi da kreditna aktivnost domaće privrede stagnira, dok se povećava kašnjenje u otplati kredita. Naravno da je uzdržavanje od zaduživanja u teškim ekonomskim uslovima racionalno ponašanje, međutim, veliki investicioni projekti koji su pokretač razvoja jedne privrede zavise od bankarskih kredita. Tako je ukupna zaduženost preduzeća opala lane za oko dva odsto u odnosu na 2013. godinu, dok je u januaru ove godine u odnosu na prethodni mesec neznatno povećana (0,5 odsto).
Ukupni krediti kompanija, preduzetnika i građana na kraju januara ove godine iznosili su oko 2.148 milijardi dinara, što je 1,2 odsto više nego na kraju prošle godine, saopštilo je Udruženje banaka Srbije (UBS). Krediti odobreni preduzetnicima u januaru iznosili su 59,2 milijarde dinara, što je značajno manje u odnosu na kraj 2013. godine kad su iznosili 108 milijardi dinara. Bankari ocenjuju da je opadanje kreditne zaduženosti kod privrede veoma loš pokazatelj, koji će negativno uticati na privredni rast i investicije u zemlji. Indikativno je, takođe, što u strukturi kredita, prema oceni bankara, dominiraju krediti za likvidnost, dok tražnja za investicionim kreditima gotovo da ne postoji.

Predstavnici banaka često napominju da su banke likvidne, a da je problem u tome što nema kvalitetne tražnje od strane privrednika, pa se zbog toga okreću sigurnijim plasmanima (recimo, repo operacijama Narodne banke Srbije). Do kraja godine, prema prognozi stručnjaka, može se očekivati pad kreditne aktivnosti, kao i uzdržanost banaka da odobravaju novac preduzećima, pogotovo zbog povećanog nivoa problematičnih kredita. Da li će zaista tako biti, jasnije će moći da se vidi polovinom godine, kad se sagledaju efekti osnivanja Banke za posebne namene koja se formira, kako je predviđeno, na osnovu izmena Zakona o bankama, kao alternativa za rešavanje problema nenaplativih kredita.

Uzdržani od investicija

Pad kreditne aktivnosti kod preduzeća predstavlja veoma lošu vest za privredu, zato što nema rasta bez investicija, a novih ulaganja nema bez kredita, jer privreda nema više unutrašnjih rezervi, ocenio je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Još jedan loš pokazatelj, prema  njegovim rečima, jeste taj što se povećava neurednost privrede u otplati kredita. Tako su preduzeća na kraju prošle godine imala docnju od 20,7 odsto, što je u odnosu na kraj 2013. povećanje od 5,3 procentna poena. Kad se analizira struktura odobrenih kredita, bankari zaključuju da se najveći deo odnosi na subvencionisane kredite za likvidnost. I to je još jedan nepovoljan pokazatelj koji ukazuje na to da je privreda sve "kraćeg daha”.

Tražnja za investicionim kreditima je minimalna, gotovo da ne postoji, kaže za "Novu ekonomiju" Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika Izvršnog odbora  Čačanske banke. „I naravno da će to negativno uticati na BDP i investicije. Domaći privrednici i preduzetnici uzdržavaju se od investicija, znači nemaju planove za budućnost. Tačno je da stagnira kreditna aktivnost kod privrede, ali je važnije istaći da se uglavnom odobravaju kratkoročne pozajmice, a investicioni krediti čine minimalan deo kreditnog portfolija", ukazuje Ćalović. Prema njegovim očekivanjima, posmatrajući potražnju za zajmovima od početka godine, stanje na tržištu kredita biće još gore do kraja 2015. godine. „Tražnja je mala i kod stanovništva i privrede, najpre zbog pada kupovne moći. U situaciji kad su smanjene plate i penzije, a raste kurs evra, stanovništvu ostaje manje novca za agregatnu tražnju", kaže on.

Građani imaju manje novca na raspolaganju za kredite, a to sve dovodi do usporavanja privredne aktivnosti i negativno deluje na privredu, jer se smanjuje obrt prometa. „I to je začaran krug i vrlo teško se možemo izvući iz toga", ocenjuje Ćalović, iz Čačanske banke, u kojoj se inače uskoro očekuje promena vlasništva. Zapravo, turska Halk banka trebalo bi da preuzme većinsko vlasništvo u toj banci do leta. Trenutno, vlasnici Čačanske banke su EBRD sa 25 odsto, IFC 20 odsto, država ima 28 odsto i ostalo drže mali akcionari.



Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara