Da li će penzije morati da se smanje

Nepopularne mere i socijalna pravda

  • Broj 11, jun 2014.

  • Gordana Bulatović

  • 0

Uštede na platama i penzijama verovatno će morati da se realizuju u dva koraka. U prvom koraku biće neophodno nominalno smanjenje plata i penzija tokom 2014. godine, koje neće moći da bude manje od 10 odsto. Smanjenje plata i penzija za deset odsto donelo bi uštede od nešto ispod dva odsto BDP na godišnjem nivou, što predstavlja 40 odsto od potrebnih ušteda na ove dve pozicije


Ako je suditi prema stavovima ekonomske struke, oštro odbijanje premijera Vučića da se u ovom momentu razgovara o eventualnom oporezivanju penzija više je politička nego socijalno odgovorna odluka.
Jer struka, pa čak i oni koji su skloniji začinjavanju ekonomskih postulata priličnom količinom socijalne odgovornosti, nema odgovor na sledeće pitanje: „Po čemu je ugroženiji penzioner koji svakog meseca ima siguran prihod od 100.000 dinara od bilo kog zaposlenog sa istom visinom prihoda?"
Takvih penzionera  je u Srbiji danas, doduše, svega oko 2.000.  Racionalan odgovor nema ni pitanje: zašto je danas više ugroženo nešto više od 150.000 penzionera koji primaju mesečne  iznose iznad prosečne zarade od, recimo, 139.000 ljudi koji rade u zdravstvu za platu ispod republičkog proseka?
Kako u Srbiji, bar za sada, penzije nisu socijalna, već ekonomska kategorija, jasno je, slažu se ekonomisti, da pri pokušaju pronalaska načina za smanjenje rekordnog deficita, vlasti ne treba da gledaju na kategorije korisnika budžeta, već na iznose koji oni dobijaju.
„Smanjenje fiskalnog deficita moguće je realizovati štednjom, povećanjem poreza ili kombinacijom ovih mera. S obzirom na to da javna potrošnja iznosi oko 45 odsto BDP, što je visoko za zemlju na nivou razvijenosti Srbije, neophodno je da se najveći deo fiskalne konsolidacije ostvari smanjenjem rashoda, odnosno štednjom. Smanjenje rashoda za oko pet procentnih poena BDP-a u naredne tri godine, moguće je samo ako se ostvare značajne uštede na najkrupnijim pozicijama rashoda, a to su plate i penzije. Ove dve pozicije rashoda su inače predimenzionirane u odnosu na ekonomske mogućnosti zemlje - Srbija za penzije troši preko 13 odsto BDP, dok druge zemlje na sličnom nivou razvijenosti troše oko 10 odsto BDP. Slično, i u slučaju zarada, Srbija troši za oko dva odsto BDP više od zemalja na sličnom nivou razvijenosti", konstatuje profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.



Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara