Kolumna Dušana Pavlovića

Neto štete od subvencija

  • Broj 5, novembar 2013.

  • Dr. Dušan Pavlović

  • 0

Davne 1850. godine, Frederik Bastija, francuski politički ekonomista, objavio je esej pod nazivom "Ce qu'on voit et ce qu'on ne voit pas” (Ono što se vidi, i ono što se ne vidi). Esej je postao sastavno štivo svakog ekonomiste zbog čuvene parabole o slomljenom prozoru.


Zamislite, piše Bastija, da vam sin razbije prozor na kući. Možete da izgrdite sina, ali neki političar može da vam kaže da to i nije tako loše za privredu. Jer, sada kada vam je razbijen prozor, možete da uposlite staklara da vam napravi novi. Da vam sin nije razbio prozor, staklar nikada ne bi imao posla i možda bi propao. Razbijen prozor podržava staklarsku industriju. To je ono što se vidi.

Ali ima i ono što se ne vidi. Novac kojim ste platili staklara ima alternativnu upotrebu. Da ga niste potrošili na prozor, mogli ste da ga iskoristite na drugi način. Sada možda nećete moći sebi da kupite nove cipele ili novu knjigu. Možda ste podržali staklarsku industriju, ali ste oštetili obućarsku industriju, ili neku drugu. Podsticaj staklarskoj industriji se vidi; šteta za obućarsku industriju se ne vidi.

Ili, zamislite da ste mali preduzetnik, recimo pekar, koji je taj novac nameravao da uloži u kupovinu testa za hleb koji će da mesi naredne nedelje. Kupovinom prozora podržavate staklarsku industriju, ali podrivate sopstveni biznis. Podsticaj staklarskoj industriji se vidi; šteta za sopstveni biznis se ne vidi.

Ovaj poslednji uvid je značajan za politiku subvencija koju vodi država. Zagovornici subvencija često prelaze preko činjenice da novac za subvencije ne pada s neba. Da biste nekom dali novac za subvenciju, morate najpre nekome taj novac da uzmete. U velikom broju slučajeva, vi ne možete znati sasvim precizno da li će ukupnom privrednom rastu više doprineti staklar, obućar ili pekar.
pošaljite komentar

Nema komentara