Nova strategija za Srbiju

Srbija je zemlja koja ima potencijal rasta od
četiri do pet odsto godišnje i sve oko dva odsto nije dovoljno da reši
problem nezaposlenosti koja je 25 odsto, kaže za „Novu ekonomiju“
direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj Mateo Patrone

Ovogodišnji privredni rast je rezultat dva faktora: rasta izvoza
automobila i dobre poljoprivredne godine. Srpska ekonomija je i dalje
ranjiva jer zavisi od samo nekoliko faktora, tako da se situacija može
lako promeniti. Fiskalna konsolidacija koju sprovodi Vlada i spori
oporavak u EU, koja je najveće izvozno tržište Srbije, imaće
najverovatnije kratkoročni usporavajući efekat na rast, što je uzrok
opreza u prognozama rasta Srbije, ali i regiona, analizira ekonomsku
situaciju Srbije i regiona direktor kancelarije Evropske banke za obnovu
i razvoj Mateo Patrone.

Kakva su vaša očekivanja za privredni razvoj Srbije?

Potrebno je da vidimo održivi rast. Srbija bi trebalo da ima veću stopu
rasta BDP-a nego što je ove ili što će biti naredne godine. Srbija je
zemlja koja ima potencijal  rasta od četiri do pet odsto godišnje i sve
oko dva odsto nije dovoljno da reši problem nezaposlenosti, koja je 25
odsto.

Ove godine privredni rast se bazira na izvozu, ali svega nekoliko proizvoda, pre svega automobila. Da li je to održivo?

To nije održivo u dugom roku i napor Vlade da diversifikuje strane
direktne investicije i izvoz je za pohvalu i treba ga podržati. Srbija
ima potencijala, ali mora bolje da ih prepozna i efikasnije koristi.
EBRD je tu da pomogne.

Da li su zemlje u razvoju zaglavljene u tranziciji, kako je naslovljen Izveštaj EBRD-a o tranziciji, koji je nedavno objavljen?

Tranzicija je stagnirala u mnogim zemljama, ali treba priznati da je to
komplikovan proces koji je doneo velike prednosti, a takođe i određene
probleme za one koji kroz nju prolaze. Proces traje duže nego što je
bilo ko želeo, ali pravac kojim se ove zemlje kreću, naročito zemlje
Jugoistočne Evrope, dobar je. Ako pogledamo Srbiju, iako možda nismo
sasvim zadovoljni trenutnom situacijom, pravac kretanja je postavljen u
dobrom smeru.

Koliko to usporavanje prelaska na tržišnu privredu zavisi od ekonomske situacije u samim zemljama ili od spoljnih faktora?

Zavisi i od unutrašnjih i od spoljnih faktora. Sve ove ekonomije su
veoma ranjive kad su u pitanju spoljni faktori. Teško je ustanoviti
razliku između eksternih i unutrašnjih faktora, jer spoljni faktori
imaju direktan uticaj  na unutrašnje faktore. To je posebno izrazito kod
zemalja koje zavise od izvoza na tržište EU. Takođe, promene u ceni
zaduživanja zavise od spoljnih faktora. Na primer, cena zaduživanja
Srbije je nedavno porasla zbog nagađanja o budućoj politici SAD.
Ekonomije kao što je srpska, više zavise od rasta izvoza. Jedna od
najvažnijih stvari koje Srbija treba da uradi i što već radi jeste
diversifikacija izvoza na Rusiju, Aziju i druga neevropska tržišta.

Ovih dana aktuelna je polemika o promenama u politici subvencionisanja SDI. Šta vi mislite o tome?

Subvencije mogu funkcionisati u kratkom roku, ali ako nemate stabilno
okruženje, vladavinu zakona, pogodnu poslovnu klimu i efikasniju
birokratiju,  subvencije same po sebi neće funkcionisati. U kratkom roku
kompanije mogu biti privučene subvencijama, ali ipak to nije dugoročna
politika.

Bankarski sektor u Srbiji ima veliki problem u vidu visokog učešća
NPL, čak najvišeg u Evropi. Ima li opasnosti od bankarske krize i šta
mogu biti rešenja za NPL?

Osim izolovanih slučajeva, bankarski sektor u Srbiji je prilično
solidan. Visok nivo NPL ometa kreditnu aktivnost i pozajmljivanje
privatnim preduzećima u Srbiji. Zato to predstavlja problem koji treba
rešavati.  Ministar privrede shvata taj problem veoma ozbiljno i  da bi
se on rešio treba imati sveobuhvatan i holistički pristup. Potrebno je
očistiti bilanse banaka i otvoriti prostor za banke da se vrate
kreditiranju. Na primer, promena u poreskom zakonu s kraja prošle godine
koja se odnosi na  otpisivanje NPL dugova je korak u dobrom pravcu.
Banke same moraju shvatiti da se ovaj problem ne može odugovlačiti već
se mora rešavati. S druge strane, imate i korporativni sektor kome je
potrebno restrukturiranje. Nije dovoljno samo srediti bilanse banaka,
ako bilansi njihovih klijenata  nisu dobro strukturirani. Moramo imati u
zemlji učesnike sposobne da restrukturiraju kompanije. Na duži rok
kompanije moraju diversifikovati izvore kapitala i pustiti veće učešće
privatnih investicionih fondova u kompanijama.  Zato mislim da je
dolazak na primer KKR fonda u zemlju, veoma dobar signal i nadam se da
će se drugi fondovi ugledati na to.

Diversifikacija finansiranja se može ostvariti putem strateških
investitora koji su spremni da uđu na tržište, ulože u neku lokalnu
kompaniju i prošire poslovanje.

Nastavak teksta možete pročitati u šestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“