Mateo Patrone, direktor kancelarije EBRD u Srbiji

Nova strategija za Srbiju

  • Broj 6, decembar 2013. - januar 2014.

  • Miloš Obradović

  • 0

Srbija je zemlja koja ima potencijal rasta od četiri do pet odsto godišnje i sve oko dva odsto nije dovoljno da reši problem nezaposlenosti koja je 25 odsto, kaže za „Novu ekonomiju" direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj Mateo Patrone



Ovogodišnji privredni rast je rezultat dva faktora: rasta izvoza automobila i dobre poljoprivredne godine. Srpska ekonomija je i dalje ranjiva jer zavisi od samo nekoliko faktora, tako da se situacija može lako promeniti. Fiskalna konsolidacija koju sprovodi Vlada i spori oporavak u EU, koja je najveće izvozno tržište Srbije, imaće najverovatnije kratkoročni usporavajući efekat na rast, što je uzrok opreza u prognozama rasta Srbije, ali i regiona, analizira ekonomsku situaciju Srbije i regiona direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj Mateo Patrone.

Kakva su vaša očekivanja za privredni razvoj Srbije?
Potrebno je da vidimo održivi rast. Srbija bi trebalo da ima veću stopu rasta BDP-a nego što je ove ili što će biti naredne godine. Srbija je zemlja koja ima potencijal  rasta od četiri do pet odsto godišnje i sve oko dva odsto nije dovoljno da reši problem nezaposlenosti, koja je 25 odsto.

Ove godine privredni rast se bazira na izvozu, ali svega nekoliko proizvoda, pre svega automobila. Da li je to održivo?
To nije održivo u dugom roku i napor Vlade da diversifikuje strane direktne investicije i izvoz je za pohvalu i treba ga podržati. Srbija ima potencijala, ali mora bolje da ih prepozna i efikasnije koristi. EBRD je tu da pomogne.

Da li su zemlje u razvoju zaglavljene u tranziciji, kako je naslovljen Izveštaj EBRD-a o tranziciji, koji je nedavno objavljen?
Tranzicija je stagnirala u mnogim zemljama, ali treba priznati da je to komplikovan proces koji je doneo velike prednosti, a takođe i određene probleme za one koji kroz nju prolaze. Proces traje duže nego što je bilo ko želeo, ali pravac kojim se ove zemlje kreću, naročito zemlje Jugoistočne Evrope, dobar je. Ako pogledamo Srbiju, iako možda nismo sasvim zadovoljni trenutnom situacijom, pravac kretanja je postavljen u dobrom smeru.

Koliko to usporavanje prelaska na tržišnu privredu zavisi od ekonomske situacije u samim zemljama ili od spoljnih faktora?
Zavisi i od unutrašnjih i od spoljnih faktora. Sve ove ekonomije su veoma ranjive kad su u pitanju spoljni faktori. Teško je ustanoviti razliku između eksternih i unutrašnjih faktora, jer spoljni faktori imaju direktan uticaj  na unutrašnje faktore. To je posebno izrazito kod zemalja koje zavise od izvoza na tržište EU. Takođe, promene u ceni zaduživanja zavise od spoljnih faktora. Na primer, cena zaduživanja Srbije je nedavno porasla zbog nagađanja o budućoj politici SAD. Ekonomije kao što je srpska, više zavise od rasta izvoza. Jedna od najvažnijih stvari koje Srbija treba da uradi i što već radi jeste diversifikacija izvoza na Rusiju, Aziju i druga neevropska tržišta.

Ovih dana aktuelna je polemika o promenama u politici subvencionisanja SDI. Šta vi mislite o tome?
Subvencije mogu funkcionisati u kratkom roku, ali ako nemate stabilno okruženje, vladavinu zakona, pogodnu poslovnu klimu i efikasniju birokratiju,  subvencije same po sebi neće funkcionisati. U kratkom roku kompanije mogu biti privučene subvencijama, ali ipak to nije dugoročna politika.

Bankarski sektor u Srbiji ima veliki problem u vidu visokog učešća NPL, čak najvišeg u Evropi. Ima li opasnosti od bankarske krize i šta mogu biti rešenja za NPL?

Osim izolovanih slučajeva, bankarski sektor u Srbiji je prilično solidan. Visok nivo NPL ometa kreditnu aktivnost i pozajmljivanje privatnim preduzećima u Srbiji. Zato to predstavlja problem koji treba rešavati.  Ministar privrede shvata taj problem veoma ozbiljno i  da bi se on rešio treba imati sveobuhvatan i holistički pristup. Potrebno je očistiti bilanse banaka i otvoriti prostor za banke da se vrate kreditiranju. Na primer, promena u poreskom zakonu s kraja prošle godine koja se odnosi na  otpisivanje NPL dugova je korak u dobrom pravcu. Banke same moraju shvatiti da se ovaj problem ne može odugovlačiti već se mora rešavati. S druge strane, imate i korporativni sektor kome je potrebno restrukturiranje. Nije dovoljno samo srediti bilanse banaka, ako bilansi njihovih klijenata  nisu dobro strukturirani. Moramo imati u zemlji učesnike sposobne da restrukturiraju kompanije. Na duži rok kompanije moraju diversifikovati izvore kapitala i pustiti veće učešće privatnih investicionih fondova u kompanijama.  Zato mislim da je dolazak na primer KKR fonda u zemlju, veoma dobar signal i nadam se da će se drugi fondovi ugledati na to.
Diversifikacija finansiranja se može ostvariti putem strateških investitora koji su spremni da uđu na tržište, ulože u neku lokalnu kompaniju i prošire poslovanje.



Nastavak teksta možete pročitati u šestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara