Srbija neslavni rekorder i u primeni inovativnih terapija

Novog leka ni za kašičicu

  • Broj 26, decembar 2015

  • Marica Vuković

  • 0

Poslednjih nekoliko godina u Srbiju i ne stižu inovativni lekovi, iako se u Evropi svake godine registruje između 25 i 30 takvih lekova. To su originalni lekovi koji sadrže potpuno novu aktivnu supstancu koja bitno utiče na povećanje mogućnosti ozdravljenja, a Srbija je jedina zemlja i u Evropi i u regionu u kojoj se pozitivna lista, na kojoj su lekovi koji se izdaju na recept, ne obnavlja redovno inovativnim lekovima. Razlog je, naravno - novac


 
Pacijente u Srbiji, pogotovo one koji se bore sa teškim oboljenjima, nakratko je obradovala vest da će im uskoro biti dostupniji inovativni lekovi. Iz Ministarstva zdravlja je najavljeno da će Fond za zdravstveno osiguranje i farmaceuske kompanije potpisivati posebne ugovore kojima će se precizirati do kog iznosa trošak stavljanja inovativnog leka na pozitivnu listu ide na teret Fonda i države, a koliko plaća proizvodjač leka i da će biti navedeno i koji klinički rezultat treba da se postigne u lečenju pacijenta da bi lek u potpunosti finansirala država.

"Neslavan rekord 2014. godine – nula inovativnih lekova. Moramo napraviti ozbiljan zaokret na tom polju. Radićemo sa konsultantom Svetske banke da napravimo posebne ugovore između RFZO i farmaceutskih kuća", rekao je sredinom novembra državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić. Očekivalo se da potpisivanje ugovora počne u januaru 2016. godine, ali je za sada to malo verovatno.

Nadležni u Ministarstvu zdravlja za "Novu ekonomiju" nisu bili spremni da govore o tome da li će inovativne terapije biti dostupnije pacijentima i zašto se deo postignutih ušteda u Fondu zahvaljujući centralizovanim javnim nabavkama lekova ne izdvoji za stavljanje novih lekova na pozitivnu listu. Očigledno nemaju ništa novo i za pacijente ohrabrujuće da kažu, što izaziva sumnju da će i u 2015. biti ponovljen neslavni rekord.

Poslednjih nekoliko godina u Srbiju i ne stižu inovativni lekovi, iako se u Evropi svake godine registruje između 25 i 30 takvih lekova. To su originalni lekovi koji sadrže potpuno novu aktivnu supstancu koja bitno utiče na povećanje mogućnosti ozdravljenja, a Srbija je jedina zemlja i u Evropi i u regionu u kojoj se pozitivna lista, na kojoj su lekovi koji se izdaju na recept na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, ne obnavlja redovno inovativnim lekovima, iako farmaceutske kompanije uredno podnose zahteve za stavljanje lekova na tu listu.

Razlog je, naravno, novac, odnosno manjak novca koji država izdvaja za zdravstvo i njegova namena. Zbog toga se i dešava da su mnogi bolesnici uskraćeni za lekove koji bi im ublažili tegobe i produžili život.

Zdravstvena struka odavno upozorava na taj problem, ali odgovor države je da na domaćem tržištu ima dovoljno kvalitetnih generičkih lekova, odnosno kopija originalnih lekova kojima je istekla patentna zaštita. Međutim, čak i proizvođači generičkih lekova, kao što su u Srbiji Hemofarm, Zdravlje i Galenika, ukazuju da njima nisu konkurencija inovativne farmaceutske kompanije i da je za svaku zemlju bolje da ima na tržištu što više novih lekova. Od pojave inovativnog leka do njegove kopije protekne bar 10 godina, a mnogi pacijenti nemaju to vreme. Na srpskom tržištu inovativni lekovi su zastupljeni sa svega oko pet do šest odsto, generički sa 56, a originalni sa 38 odsto. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara