Obrazovanje, ključni faktor društvenog napretka

Obrazovanje sadrži reč „obraz“

  • Broj 30, maj 2016

  • Sanja Beronja

  • 0

Obrazovanje se ne svodi samo na sticanje znanja i veština, već i na čitav niz moralnih načela i vrlina koje svaki građanin treba da ima i koje stiče u porodici i školi. Srozavanje obrazovanja je, dakle, i srozavanje čitavog sistema vrednosti, počev od poštenja i vaspitanja.  I to je druga stvar koju treba što pre da shvatite, dragi đaci i roditelji


Približava se kraj školske godine i mnogi osmaci i maturanti se spremaju za prijemni ispit i razmišljaju šta će dalje. To je izuzetno važan i stresan period kako za njih, tako i za njihove porodice. Kako doneti pravu odluku, ne pogrešiti u izboru srednje škole ili fakulteta i kako izabrati put koji će kasnije voditi ka sigurnom i dobrom zaposlenju? 


Dragi osmaci i maturanti, imam dobru vest za vas i vaše roditelje: koju god odluku da donesete, biće pogrešna. Škola je u Srbiji potpuno prevaziđena institucija koja nepotrebno jede veliki deo državnog budžeta i stoga treba ozbiljno razmišljati o njenom ukidanju.  


Reći ćete: „A kako ćemo bez diplome, kako naći posao?" Vidite, to je vrlo nazadni način razmišljanja. Pogledajte dobro ljude koji nas predstavljaju kao naciju i razmislite koliko je škola bila bitna u njihovom „razvojnom putu". S druge strane, pogledajte mlade diplomce i proverite koliko su se mučili da bi našli posao za platu od 200 evra i da bi im šefovali ovi bez diplome. 


Stoga, dragi roditelji, dobro razmislite, da li želite da gledate svoju decu kako nepotrebno pate još nekoliko godina, polažu ispite i naivno veruju kako će se njihovo znanje zaista ceniti? Ili želite da uložite u budućnost svoje dece i upišete ih na renomirane institucije poput Megatrenda, Uniona ili nekog privatnog fakulteta iz menadžmenta? Kad pogledate njihove bivše studente, tu se već vidi potencijal: neko je završio kao ministar unutrašnjih poslova, neko kao predsednik najveće beogradske opštine, a neko je, bogami, dogurao i do mesta predsednika. Alumni mreža je veoma bitna, stoga vaš izbor fakulteta treba i to da uzme u obzir. 


Da su državni fakulteti potpuno „out", potvrđuju i drugi primeri. Naš premijer, na primer, zaista jeste studirao i završio ozbiljan fakultet, i to sa visokim prosekom, ali očigledno smatra kako je diploma precenjena, pa se okružio saradnicima kojima škola nikad nije bila jača strana. Ili primer gradonačelnika Beograda koji nije odoleo čarima plagijata na ozbiljnom fakultetu kao što je FON.


Dve pouke:

- Neki obrazovani ljudi vole da budu jedini obrazovani ljudi u ekipi, pa se okružuju polupismenim saradnicima koji će im se diviti do besvesti i biti slepo poslušni. Ukoliko pritom imaju iza sebe i neku afericu ili skandalčić, utoliko su podobniji.  Stoga vaše dete, ako je pametno, stručno i ne daj bože, lepo vaspitano i pošteno, može samo da uplaši buduće šefove, jer je opasna konkurencija.


- S druge strane, čak i da se vaše dete upiše na jak fakultet poput FON-a, uvek će se naći neki pametnjaković koji će svojim plagijatom da dovede u pitanje rad čitavog fakulteta i vrednosti diplome. Još ako fakultet ništa ne uradi da takvo ponašanje kazni i oduzme diplomu, kao što je slučaj Siniše Malog, rad ostalih ozbiljnih studenata i profesora je obezvređen. 




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara