Đorđe Marković, biolog, astronom, biofizičar

Od đačkog doma do svetskih simpozijuma

  • Broj 21, jun 2015.

  • Katarina Stevanović

  • 0

Svoj dečački san da će kad poraste biti naučnik, dvadesetčetvorogodišnji Đorđe Marković ostvaruje sledeći svoja interesovanja i ambicije. Završio je osnovne i master studije biologije, a trenutno uspešno uporedo savladava gradivo i materiju na master studijama astronomije na Matematičkom fakultetu i doktorskim studijama biofizike na Univerzitetu u Beogradu. Trudi se da svoja interesovanja poveže i da na kraju dobije određeni rezultat, a u tome uspeva jer je, kaže, okružen pravim ljudima.


O sebi je oduvek razmišljao kao o naučniku i prvenstveno su ga interesovale biologija, hemija i fizika. U toku srednje škole hemija mu je bila zanimljivija, međutim kada je krenuo u Petnicu, na seminarima biologije je shvatio koliki su obim, potencijal i naučni pristupi toj oblasti, koje su mogućnosti: „Shvatio sam da sve to ne mora da se posmatra odvojeno i da će se u budućnosti do značajnih naučnih otkrića i rezultata dolaziti kroz multidisciplinarnu saradnju i komunikaciju ljudi iz različitih naučnih polja. Odabrao sam da mi primarni akademski poziv bude biologija, ali sam se kroz vannastavne aktivnosti trudio da stičem znanja i iz drugih oblasti prirodnih nauka. One su sve u sprezi i da bi neko bio dobar u oblasti prirodnih nauka, potrebno je da se na kvalitetan način bavi što šire njima, da poznaje što veći broj koncepata."

Šireći svoja interesovanja, tokom studija je počeo da se bavi speleologijom. Za bavljenje ovom disciplinom najbitnije su dobra fizička sprema i izdržljivost, jer podrazumeva boravak i istraživanje pećina. Bavljenje planinarenjem tokom osnovne i srednje škole dosta mu je pomoglo u tome. U pećini u Hrvatskoj, sa grupom istraživača proveo je četiri dana bez izlaska na površinu. Kaže da je na početku stresno, ali je kasnije jedini problem što se nikada ne zna da li je dan ili noć. „Za bavljenje speleologijom dovoljna je dobra fizička sprema. Ja sam uspeo da spojim geološke fenomene sa biologijom, jer me to zanima. Istražujemo pećine i organizme koji u njima žive, ali što dublje ulaziš u pećinu, dublje ulaziš u sebe, čuješ svoje misli i razmišljaš o nečemu o čemu inače ne bi razmišljao."


Multidisciplinarnost


Umrežavajući svoja znanja i interesovanja, naredna naučna oblast koja ga je zainteresovala bila je astrobiologija, interdisciplinarna oblast koja se bavi životom u najširem mogućem prostornom i vremenskom kontekstu. „Možda zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo jedna mlada naučna disciplina koja okuplja stručnjake iz najrazličitijih akademskih disciplina. To su pitanja koja sebi postavljaju biolozi, hemičari, fizičari, informatičari, matematičari, geolozi, astronomi, ali je sa druge strane i u fokusu društvenih nauka, kao i filozofije. Nedavno su u Danskoj i Švedskoj održane dve astrobiološke konferencije. Prva, na kojoj sam ja bio, bavila se astrobiologijom u okviru prirodnih nauka.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara