Aza El-Abd, direktorka USAID-a u Srbiji

Odlično sarađujemo sa Vladom

  • Broj 34, oktobar 2016.

  • Miloš Obradović

  • 0

Srbija ima talentovano i dobro obrazovano stanovništvo i to je šansa za ekonomski rast. Pitanje je da li veštine radnika odgovaraju potrebama industrije. Zato se i preduzimaju obuke i dokvalifikacije radnika. Mi smo učestvovali u formiranju IT akademija u Nišu i Novom Sadu koje su obučavale mlade ljude IT-ju, koji su uglavnom posle završenih kurseva brzo pronašli zaposlenje

Dok je srpska ekonomija prolazila kroz tranziciju i napredovala u reformama, USAID je prilagođavao programe pomoći nacionalnim prioritetima. Radeći sa Vladom Srbije, podržavali smo reforme koje obični građani često nisu videli, ali koje su bile neophodne za zdrav ekonomski razvoj. Na primer, podrška poreskoj reformi, upravljanju javnim finansijama i razvoju tržišta kapitala omogućili su strateško i transparentnije fiskalno planiranje i budžetiranje. Saradnjom u promenama regulative pomogli smo da se ponovo izgrade i modernizuju banke, investicioni fondovi, penzijski fondovi i osiguranja. Naša tehnička pomoć NBS je ojačala njene performanse kao regulatora utirući put jakom bankarskom sektoru koji je zdrav i solventan, kaže u ekskluzivnom razgovoru za „Novu ekonomiju" Aza El-Abd, direktorka USAID-a u Srbiji.

Na koji način je USAID prisutan u Srbiji i koliko je do sada uloženo sredstava u njegove projekte?

Od 2001. do 2015. godine Vlada SAD je preko USAID-a  investirala više od 724 miliona evra kako bi podstakla ekonomski rast, ojačala pravosudni sistem i promovisala demokratsko upravljanje u Srbiji.

Na lokalnom nivou, blisko smo sarađivali sa lokalnim vlastima na uspostavljanju opštinskih uslužnih centara za građane i na uvođenju e-uprave. 

Jedna od novijih reformi na kojima smo radili je reforma u izdavanju građevinskih dozvola, Zakon o planiranju i izgradnji, reforma sistema inspekcijskog nadzora, izmene Zakona o radu. One  imaju veliki uticaj na srpsku ekonomiju. 

Jeste donet veliki broj zakona, ali kako ide njihovo sprovođenje?

Implementacija je ključna. To smo naučili iz iskustva i saradnje sa srpskom vladom. Donošenje zakona je izuzetno važno i zajedno sa partnerima iz vlasti i privatnog sektora imali smo široke konsultacije. To je omogućilo svim zainteresovanim, a posebno javnosti, onima na koje se ti zakoni odnose, da u ranoj fazi ukažu na potencijalne probleme. Svi projekti pomoći USAID-a, posebno u oblasti unapređenja poslovnog okruženja, bili su zasnovani direktno na potrebama privatnog sektora. Iako su reforme rezultat širokog konsultativnog procesa, one se takođe fokusiraju na njihovu primenu. Čak i prilikom planiranja naših programa, pokušavamo što je više moguće da se fokusiramo na implementaciju. Na primer, kod reforme sistema izdavanja građevinskih dozvola postoji mnogo organizacija koje su bile uključene u proces, od lokalnih vlasti, drugih vladinih institucija, javnih preduzeća. Ključ je u obukama. Takođe smo radili i sa drugim donatorima na unapređenju primene zakona. 

Šta je cilj podrške USAID-a Srbiji?

Ukupni cilj je podrška reformama u Srbiji kao zemlji koja napreduje u evrointegracijama. To je cilj naše strategije saradnje na razvoju zemlje za period od 2013. do 2017. godine. Doduše USAID je kontunuirano pružao podršku Srbiji u sprovođenju važnih reformi, posebno u oblasti unapređenja poslovnog okruženja, privlačenja investicija i povećanja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

Šta vidite kao najveće izazove za srpsku ekonomiju?

USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja sprovodi godišnju anketu 1.000 preduzeća kako bismo informisali donosioce odluka u Vladi o izazovima, institucijama, procesima i zakonima. To omogućava vlastima da donose odluke i izmene u oblastima koje su identifikovane kao glavni problemi. Skorašnja istraživanja pokazuju napredak u izdavanju građevinskih dozvola, inspekcijskom nadzoru, licenciranju i u nekim procedurama vezanim za PDV.

Privatni sektor smatra da administrativne procedure i dalje oduzimaju puno vremena. Neke od tih procedura su nejasne i nepredvidljive. Najveći problem za privrednike prošle godine bila su pitanja u vezi sa parafiskalnim nametima. Drugi problem je nemogućnost pristupa finansijama. Preduzeća i dalje ne mogu da dođu do finansijskih proizvoda koji bi im omogućili širenje proizvodnje, investiranje u opremu i zaposlene. Prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da 62 odsto ispitanih preduzeća ne koristi nijedan oblik spoljnog finansiranja, ni od banaka pa čak ni od porodice i prijatelja. To je pokazatelj ograničenja za ekonomski rast. Rešenje pitanja finansiranja je ključno. 



Nastavak teksta možete pročitati u 34. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara