Nema jasnog plana otpuštanja u javnom sektoru

Otpremnine i za penzionere

  • Broj 25, novembar 2015

  • Marica Vuković

  • 0

Nijedna zemlja, kako je istražio Fiskalni savet, nije uspela ni u  periodu dužem od tri godine da broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za 15 odsto. Letonija je prešla cifru od 10 odsto, dok su Rumunija, Bugarska i Litvanija bile u granici od pet do deset odsto, što bi verovatno bio maksimalno dostižan cilj za Srbiju, odnosno umanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru do 2017. godine za 30.000 do 40.000 ljudi, umesto 75.000

 
 
U kancelarijama javnih službi u Srbiji u oktobru je bilo trostruko slavlje – iste službenice su prvo slavile jer su im bila spremljena rešenja o penzionisanju, zatim što neće morati po sili zakona u penziju, a na kraju što će dobiti i otpremninu i penziju. To je slika državnog haotičnog plana racionalizacije javnog sektora, pripremanog godinu dana.
 
Sva rešenja o penzionisanju žena koje su napunile 60 godina i šest meseci ispisana do 8. oktobra,  morala su da budu pocepana već sledećeg dana, kad je objavljena odluka Ustavnog sud Srbije kojom je privremeno obustavljena primena odredbi Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a koje se odnose na žene koje su ove godine ispunile uslov za penziju. Ustavnom sudu je pristiglo više inicijativa za ocenu ustavnosti tog zakona, a uglavnom na zahtev žena iz javnog sektora. 
 
Zakon o penzijskom sistemu ženama omogućava da rade do navršenih 65 godina života, kao i muškarci, ali se ta granica postepeno povećava sve do 2032. godine. U vreme usvajanja tog zakona, žene su se na sva usta jadale što ih država tera da duže rade, pa je mnoge iznenadila pobuna državnih službenica što će sa 60 i po godina morati u penziju, ali ćud je ženska nepredvidljiva, a prisila uvek izaziva otpor. Nije ni zanemarljivo što su im plate mnogo veće nego što će im biti penzije. A ni posao u državnoj službi obično nije pretežak.
 
Dok je penzijski zakon ženama koje su 2015. napunile 60 i po godina omogućavao da biraju da li će da idu u penziju ili da nastave da rade, Zakon o načinu određivanja maksimalnog  broja zaposlenih u javnom sektoru upravo je te žene video kao prve koje će doprineti racionalizaciji državne uprave, a pre svega u školstvu, gde je više od pet hiljada žena ispunilo starosni uslov za penziju. Međutim, zanemareno je da je među onima koje bi trebalo da se penzionišu veliki broj radnica koje neće moći da budu zamenjene drugim državnim službenikom, čak ni novozaposlenim, jer jednostavno na tržištu rada nema nezaposlenih njihove struke. 
 
Po odluci Ustavnog suda, nijedna žena zbog starosti neće moći da bude penzionisana "kao višak zaposlenih", dok se ne donese konačna odluka o ustavnosti sporne odredbe Zakona čija je primena počela 12. oktobra. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara