Ovog leta desila se istorija

Evropa ujedinjena u umetnosti – združenim snagama Francuska i Holandija od Rotšilda otkupile dva Rembrantova dela za 160 miliona evra i izlagaće ih naizmenično

Rembrant protiv Rembranta, ili kako se slavni Holanđanin sa svoja dva novopostavljena platna u amsterdamskom Rajks muzeju (Rijksmuseum) zaverio protiv samoga sebe. U tom nacionalnom muzeju je do ovog jula  suvereno dominirala „Noćna straža“ koja posetioce dočekuje na drugom spratu umetničkog zdanja. Fizički je dugačak put do remek-dela u tzv. Galeriji počasnih. „Noćnu stražu“ drže kao ikonostas, centralno, što znači prvo se pokloniš majstoru nad majstorima pa kreneš gde te srce i noge nose. Staza hodočašća za bezrezervne obožavaoce genija iz 17. veka duga je bezmalo pedeset, šezdeset metara. Možda manje, možda više, nisam merila, nisam pitala, al’ da je duga, duga je, kao pista za lake avione. Ustremiš se prvo kod njega, da kažeš respekt, ljubim ruke i tako to, pa zađeš levo-desno, ili obiđeš krug da mu pozdraviš i ostale kolege, slavne i manje poznate široj javnosti. I levo i desno na putu do „Straže“ nalaze se niše, u stvari mini galerije sa Vermerovom „Mlekaricom“, „Malom ulicom“, još malo mladog Rembranta,  „Veseli pijanac“ Fransa Halsa, ali sve to ostavljaš za posle, prvo Rembrant i njegova „Straža“. (Inače, „Straža“ je slikana danju, pa je naziv pogrešan, ali legenda živi. Uzgred budi rečeno, na Rembrantovom trgu u Amsterdamu, ispod dominantnog kipa gospodina van Rajna, nalazi se skulptura njegove „Noćne straže“, mesto hodočašća poklonika autora i njegovog dela u svako doba dana, volja ti sunce, volja ti mesečina.)

Ali, u Rajks muzeju desila se ovog leta istorija. Prevrat. Nešto gotovo nestvarno. Udruženim snagama, Holandija i Francuska otkupile su od bankarske porodice Rotšild (francuska loza) portrete bračnog para Marten Solmans i Opjen Kopit  (Marten Soolmans & Oopjen Coppit). Za portrete se  pouzdano znalo da postoje, ali ih niko nije video osim jednom, javno, ali o tom – potom…

Kako dve zemlje ne bi konkurisale jedna drugoj u nadmetanju za Rembrantove odvojene slike mladog bračnog para, dogovorile su se da podele trošak. Rotšildi su tražili 160 miliona evra, a svaka država dala po 80 miliona evra, uz pismenu saglasnost da svaka poseduje po pola svakog dvometarskog ulja na platnu (precizne dimenzija su 209,5 X 135,5). Zapisano je i da se portreti moraju izlagati uvek zajedno, ni po koju cenu odvojeno. Dogovor je postignut u Ujedinjenim nacijama gde su ga  prošlog septembra „cementirali“ predsednik Francuske Fransoa Oland i  holandski premijer Mark Rute, preneo je britanski „Gardijan“  Ugovorom je precizirano da će Marten i Opjen prva tri meseca u 2016. godini povesti u Luvru (mart-juni), zatim se baškariti u  Rajksu od jula do oktobra, pa do kraja godine mirovati u Holandiji na  restauraciji. Potom nanovo rotirati, da im ne bude dosadno u životu. Pet godina stanovati u Luvru, pa jednako toliko u Rajksu, pa narednih osam u Parizu, pa sledećih osam u Amsterdamu i tako redom…

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija