Tomica Mišljenović, student doktorskih studija na Biološkom fakultetu i rukovodilac Odeljenja za biologiju

Petničar i botaničar

  • Broj 6, decembar 2013. - januar 2014.

  • Vera Vlajić

  • 0

Veoma je zadovoljan uslovima rada u Petnici jer imaju dobru opremu i laboratoriju za biologiju, koja je jedna od najbolje opremljenih u zemlji. Posebno zadovoljstvo mu predstavlja rad sa sjajnim, talentovanim srednjoškolcima koji pohađaju petničke programe



U beogradskoj Botaničkoj bašti Jevremovac "cvetali” su mnogi mladi biolozi. Jedan od njih je i Tomica Mišljenović, student doktorskih studija na Biološkom fakultetu, ujedno član još jednog rasadnika talenata - istraživačke stanice Petnica, u kojoj je i zaposlen kao šef  biološke laboratorije. Još kao srednjoškolac volontirao je u stakleniku i tokom leta provodio mnogo vremena u Bašti, gde je naučio mnogo toga, ne samo o raznovrsnosti biljnog sveta, već i zanimljivu istorijsku priču Jevremovca. Trenutno je u toku rekontrukcija Bašte i Velikog staklenika, koji je podignut davne 1892. godine, kada ga je kralj Milan Obrenović poklonio Bašti, ali decenijama nije bilo uslova za ulaganje i veliki deo staklenika je godinama bio zatvoren za posetioce iz bezbednosnih razloga.

Neki delovi stakla tog zaštićenog spomenika kulture počeli su da se obrušavaju i Uprava je morala da ga zatvori. Delimično je bio obnavljan više puta posle Drugog svetskog rata, ali nikada u potpunosti da zadovolji standarde za održavanje temperature i vlažnosti neophodne za uspešno gajenje biljaka. I tek prošle godine, zahvaljujući novcu iz IPA fondova, počela je njegova sveobuhvatna obnova i trebalo bi da bude završena sledeće godine na proleće. Za Tomicu će to biti radostan dan, jer će kad se završi izgledati, kako kaže, kao kada je i podignut, a imaće svu modernu opremu i uslove da se biljna kolekcija koja postoji očuva i unapredi.

Osim prisutnih endemičnih vrsta posebno su, prema njegovim rečima, interesantne i ugrožene biljke, u čijoj zaštiti važnu ulogu igraju i botaničke bašte u kojima se retke biljne vrste mogu umnožavati i vraćati nazad u prirodu. "Jedan takav uspešan projekat je rađen i sa "rtanjskom metvicom”, vrstom  koja raste na malom području na Rtnju i u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja je razmnožena, dobijeno je nekoliko hiljada jedinki, a zatim je deo njih vraćen u prirodu. I sada postoji u Bašti i čuva se na Institutu, u slučaju da joj se nešto desi na prirodnom staništu”, kaže Tomica.


Nastavak teksta možete pročitati u šestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara