Pozorište: ApsArt

Plač u Kući Velikog rata

  • Broj 22, jul - avgust 2015.

  • Dragana Nikoletić

  • 0

Na scenu su, jedan po jedan, istrčali učesnici. Ogoljeni do „gole kože" iz dva razloga. Da bi dokazali da nemaju limita u trci za evropski pasoš i da bi nam pokazali koliko posto njihovog tela boji koja nacija. Bilo je tu raznih proporcija, ispisanih na telu, kao u shemama za tranžiranje mesa...



Mislila sam da su te stvari davno prevaziđene... I da u meni više ne mogu da izazovu revolt. A znala sam da se ozbiljno posvađam i čak, maltene, „popijem" batine, jer sam zagovarala „jugoslovenstvo" . Verujem da je problem nacionalizma pitanje inteligencije, a ne tolerancije, pa se klonim zatucanog društva. Živim mirno, sporne teme više ne pokrećem, jugonostalgiju držim pod strogom kontrolom. Trudim se da se pomirim sa definicijom „Srpkinja" na popisu. A onda se dva puta rasplačem na predstavi „Kuća Velikog rata"  trupe ApsArt.

Počelo je u znaku komedije, što je uvek dobar način da se kaže nešto krajnje ozbiljno i tužno. Podsmehu je prvo izvrgnut rijaliti šou-program, koga se mnogi, navodno, gade. Neki iskreno, dok ga neki potajno gledaju, a neki tvrde da ga tretiraju kao sociološki fenomen. Oni koji se naslađuju svađama, psovkama i flertovima starleta, propalih političara i drugih individua što ne znaju šta bi sa sobom, pretpostavljam da nisu ni bili u publici te večeri, u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Na scenu je izašao voditelj, čije su „militari" pantalone bile prožete šljokicama, a veliko oko buljilo sa majice. Prigodno, budući da je bio na stalnoj vezi sa Velikim (b)ratom, ili na hot-lajnu, kako se izrazio. Nagrada na takmičenju šest kandidata, rekao je, neće biti novčana, već „propusnica" za Evropsku uniju, kojoj svi mladi sa ovih prostora teže. Ko će od njih biti spreman da za viši cilj da sve od sebe, pređe sve granice, pitao je i dodao da su učesnici birani po tolerantnosti, po sposobnosti da ono drugačije tretiraju na isti način kao i svoje. „Sprem’te, se, sprem’te, če...ka vas sat ipo kvalitetnog programa", najavio je, za moj ukus, previše direktnom aluzijom.

Na scenu su, jedan po jedan, istrčali učesnici. Ogoljeni do „gole kože" iz dva razloga. Da bi dokazali da nemaju limita u trci za evropski pasoš i da bi nam pokazali koliko posto njihovog tela boji koja nacija. Bilo je tu raznih proporcija, ispisanih na telu, kao u shemama za tranžiranje mesa. Bilo je slovačkih, rusinskih, hrvatskih, crnogorskih... ruku, nogu, stomaka, bio i albanski jezik koji je vlasnica isplazila. Kao favorit se odmah izdvojio Aleksa, 100% Srbin, rmpalija, ko što dolikuje našoj naročitoj, nebeskoj „rasi".  Kad su pokazali atribute, mogli su da obuku odelo koje je stajalo na hrpi.


„Mir u svetu"


„Ja sam ovde došla jer volim da se družim", krenulo je ćaskanje među njima, puno floskula poput onih tipičnih za „misice", da žele „mir u svetu". Marija je priznala da je glumica, te da joj je rijaliti odskočna daska, slično je objavila i autorka budućeg bestselera.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara