Efekti najanovijih mera ECB na kurs evra prema dolaru

Položaj Srbije kao dužnika

  • Broj 18, mart 2015.

  • Đorđe Đukić, Ekonomski fakultet u Beogradu

  • 0

Zbog nezadovolјavajućih rezultata dosadašnjih mera, tj. rizika ulaska privrede evrozone  u opasnu spiralu deflacija-stagnacija privredne aktivnosti, odlukom Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) od 22. januara, koja se naziva istorijskom, ECB će od marta 2015. godine pribeći prvi put kupovini državnih hartija od vrednosti u mesečnom iznosu od 60 mlrd. evra,  u narednih 18 meseci. Ovo u cilјu, kako kaže predsednik ECB-a Dragi, „održivog prilagođavanja"  u smislu vraćanja na nivo cilјane inflacije blizu 2% i bržeg oporavka privrede evrozone zasnovanog na:

  • rastućem izvozu po osnovu dalјeg slablјenja evra; i
  • rastućoj potrošnji po osnovu dalјeg pada kamatnih stopa na bankarske kredite (koje su na istorijski najnižem nivou).


Nakon objave programa kupovine državnih obveznica od strane ECB-a, evro se stropoštao na najniži nivo u poslednjih 11 godina – vredeo je samo 1,12 USA dolara (slika 1). Godinu dana ranije vredeo  je 1,37 dolara. Nema sumnje da će tokom 2015. biti prisutne velike fluktuacije kurseva na deviznim tržištima, uz veliku verovatnoću da će na kraju te godine evro vredeti nešto malo iznad jednog dolara. To će  biti uzrokovano rastućom geopolitičkom nestabilnošću u svetu, ali i skepsom tržišnih aktera da će najnovije mere do sada neviđene ekspanzivne monetarne politike ECB-a dati očekivane rezultate. Ovo zbog činjenice da se takvom politikom ne tretriraju fundamentalni problemi u privredi evrozone:
  • strukturne reforme u javnom sektoru;
  • zaostajanje u pogledu produktivnosti i konkurentnosti privreda država periferije evrozone;
  • ogromni dugovi privreda država periferije evrozone;
  • fragmentisano tržište bankarskih kredita – različite kamatne stope za slične zajmotražioce u različitim članicama evrozone;
  • kompletiranja Evropske unije, u smislu jedinstvene fiskalne politike.

Kakve su posledice štampanja enormne količine evra po Srbiju kao velikog dužnika?
Na mogućnosti urednog servisiranja dugova Srbije u narednim godinama će nepovolјno delovati dva faktora:
  • prvo, snažno jačanje USA dolara prema evru;
  • drugo, skok kamatnih stopa na međunarodnim finansijskim tržištima nakon povećanja klјučne kamatne stope američke centralne banke (Fed) koje će uslediti, verovatno, u trećem kvartalu 2015.

U valutnoj strukturi spolјnog duga i javnog duga Republike Srbije učešće duga nominovanog u USA dolarima je, prema poslednjim raspoloživim podacima, na kraju prvog kvartala 2014. godine, iznosilo 24,0 i 27,4%, respektivno. Ranjivost privrede Srbije na buduće povećanje kamatnih stopa na finansijskim tržištima u svetu proističe iz činjenice da u kamatnoj strukturi javnog duga dug ugovoren po varijabilnim kamatnim stopama čini preko jedne četvrtine.



 Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara