Finansijska pomoć države porodici

Porađanje novog zakona

  • Broj 65, novembar 2019.

  • Katarina Baletić

  • 0

Godinu dana nakon početka primene novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nemamo podatke o njegovoj primeni jer se resorno ministarstvo pravi gluvo na zahteve novinara, ali zato imamo zahteve za njegovu izmenu. Da li je postigao ono zbog čega je donet, da li su trudnice zloupotrebljavale stari, a da li imaju koristi od novog zakona?

Pre više od godinu dana počeo je da se primenjuje novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ove godine već smo u iščekivanju njegovih izmena koje su izazvane mahom zahtevima nezadovoljnih porodilja i trudnica koje su u više navrata protestovale. Okupljene oko inicijative „Mame su zakon" tražile su da se broj meseci koji ulazi u obračunski period za izračunavanje nadoknade za vreme porodiljskog odsustva smanji sa sadašnjih 18 na 12 meseci, kako je i bilo predviđeno starim zakonom.

Zahtevi su se odnosili i na utvrđivanje minimalne, kao i povećanje maksimalne nadoknade. „Mame su zakon" zahtevale su da sve porodilje primaju najmanje minimalnu zaradu dok bi se varijabilni deo računao po novoj formuli koju bi trebalo da predloži ministarstvo. One su tražile da se status poljoprivrednica i preduzetnica izjednači sa zaposlenim ženama, a da majke dece sa invaliditetom ne moraju da biraju između nadoknade za vreme porodiljskog odsustva i naknade za „tuđu negu i pomoć", kako predviđa sadašnje zakonsko rešenje. 

Iako je poslanička grupa „Slobodni poslanici" u septembru prošle godine Skupštini predala predlog izmena zakona koji sadrži ove odredbe, o njemu se do danas nije raspravljalo u plenumu. 

Međutim, izmene zakona nisu tražili samo članovi opozicije. I ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je u više navrata najavljivala da će izmene biti donete, jer su, kako je navela, „mame osnovano ljute".

„Tačno je da država nikada nije izdvajala više za finansijsku podršku majkama i porodici, ali neka je i jedna žena oštećena, država mora to da prizna i da izmeni", rekla je ona u intervjuu za list „Danas" u julu ove godine.

Ona je tom prilikom rekla da veruje da će se do jeseni naći rešenje za ovo pitanje.  Pre toga, u Insajder debati, ministarka Đukić Dejanović najavila je da bi izmene trebalo da budu donete u prolećnom zasedanju Skupštine.

Ipak, poslanica Tatjana Macura, koja je i predstavnica inicijative „Mame su zakon" i jedna od poslanika koji su podneli predlog izmena zakona, kaže da očekuje da će se o izmenama raspravljati tek na kraju jesenjeg zasedanja.

„Pretpostavljam da će tada izmene biti upućene u skupštinsku proceduru jer ćemo tada raspravljati o budžetu za 2020. godinu. Ne očekujem suštinske, već kozmetičke izmene - to je poruka koja dolazi iz Vlade RS," objašnjava Macura za „Novu ekonomiju".

Kozmetičke izmene, kako kaže, možda će prepoznati poboljšanje položaja poljoprivrednica, možda će izaći u susret majkama koje imaju više plate od tri prosečne, ali neće rešiti problem sa kojim se susreće najveći broj žena.

„Nema ni naznaka da će se govoriti o problemima najvećeg broja žena - onih koje imaju manje od 18 meseci vezanog radnog staža, koje su zaposlene u crnoj ili sivoj zoni, trudnica koje su primorane da održavaju trudnoću, majki dece sa invaliditetom, majki koje su preduzetnice", kaže Macura.

I u kabinetu ministarke bez portfelja Đukić Dejanović kažu da očekuju da će se u jesenjem zasedanju, u okviru rasprave o budžetu, raspravljati o unapređenju zakona.

Fiktivno zaposlenje, realna zarada

U obrazloženju sadašnje verzije Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom navedeno je da je obračunski period produžen da bi se sprečile zloupotrebe fiktivnog zapošljavanja trudnica. Na taj način, kako kažu, trebalo bi da se smanje budžetska izdvajanja za ove potrebe.

„Ova sredstva biće preraspoređena za realizaciju drugih prava iz oblasti finansijske podrške porodici sa decom", piše u obrazloženju.

Međutim, budžetska izdvajanja za „dečji dodatak i druge naknade po osnovu dečje zaštite i porodice" za ovu godinu porasla su u odnosu na 2018. i 2017. godinu, pokazuju podaci parlamentarne budžetske kancelarije. Pre dve godine za ove namene izdvojeno je 51,9 milijardi dinara, 2018. godine 54,1 milijarda, dok je ove godine u prvoj verziji Zakona u budžetu predviđeno 55 milijardi, da bi se rebalansom sredstva još više povećala.

„Budžetska izdvajanja po osnovu ovog zakona planirana za 2019. godinu veća su od 58 milijardi dinara, a trenutno preuzete obaveze su dvostruko veće i moraju se sukcesivno obezbeđivati u narednom periodu", piše u odgovoru kabineta Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku.

Dakle, izdvajanja za ove svrhe su veća, a podatke o tome da li je fiktivno zapošljavanje smanjeno, kao i koji su efekti primene zakona nemamo. Naime, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na naša pitanja nije odgovorilo ni nakon mesec dana, kao ni posle slanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Do podataka o primeni zakona nisu uspeli da dođu ni novinari BIRN-a, čak ni nakon rešenja poverenika za informacije od javnog značaja. 

Jedini podaci koji su se pojavili u javnosti su oni koje je Ministarstvo za rad dostavilo portalu „Bebac", a koji pokazuju da je do jula ove godine, odnosno u godinu dana primene zakona, 13.147 porodilja primalo nadoknadu koja je manja od njihove dotadašnje plate, a da je u istom periodu punu nadoknadu dobijalo 25.090 mama.

Ipak, istraživanje koje su 2017. godine sprovele istraživačice Centra za socijalnu politiku Gordana Matković i Katarina Stanić, a koje je prethodilo donošenju sadašnjeg zakona, ukazuju na postojanje problema fiktivnog zapošljavanja žena koje saznaju da su u drugom stanju.

Računica koju su predstavile u svom istraživanju „Uzroci porasta broja korisnika odsustva povodom rođenja deteta u Srbiji" pokazuje da se ženama isplati da „investiraju" u samostalno uplaćivanje poreza i doprinosa tokom trudnoće jer bi im se to višestruko vratilo tokom korišćenja porodiljskog odsustva. Ovakav ishod omogućavao je tada aktuelni način izračunavanja naknade – prosek zarade za prethodnih 12 meseci, a ukoliko žena nije radila tokom celog perioda, za nedostajuće mesece računalo se 50 odsto republičke prosečne zarade.

Prema podacima prikazanim u istraživanju, od 2002. do 2015. godine konstantno je rastao broj korisnika porodiljskog odsustva, dok je istovremeno opadao broj rođene dece i broj zaposlenih, što potkrepljuje tezu o fiktivnom zapošljavanju trudnica. 

Ipak, naznačeno je da se ne radi uvek i samo o zloupotrebi, već da je nekada u pitanju formalizacija zaposlenja žene koja je do tada radila „na crno", o zasnivanju radnog odnosa ako je do tada trudnica bila angažovana preko drugih vrsti ugovora koji u starom zakonu nisu bili prepoznati za mogućnost dobijanja naknade za vreme porodiljskog odsustva ili je pak u pitanju „percipiranje naknade zarade kao socijalnog prava, a ne nadoknade propuštene zarade usled rođenja deteta".

Upravo zato Matkovićeva i Stanićeva preporučuju da se obračunski period produži sa 12 na 18 meseci i da se za mesece koji nedostaju u obračun ne pripisuje zarada. Takođe, zakon bi trebalo da prepozna i druge vrste ugovora, što je zaista sve i uvedeno usvajanjem novog zakona godinu dana nakon istraživanja.

Ipak, Tatjana Macura skreće pažnju na to da evropska praksa preporučuje da obračunski period obuhvata maksimalno 12 meseci, a to potvrđuju i podaci OECD gde se može videti da i evropske države, ali i države sa drugih kontinenata, u obračun uzimaju najviše godinu dana pre otvaranja odsustva. Uslov za dobijanje prava na naknadu se nekada odnosi na period od 18 meseci, ali samo ukoliko je dolazilo do prekida u zaposlenju, kakav je na primer slučaj u Hrvatskoj gde sve žene koje su radile 12 meseci pre otvaranja ili 18 meseci u prethodne dve godine imaju pravo na naknadu. 

Porodiljsko odsustvo na više načina

Jedna od preporuka istraživanja o uzrocima povećanog broja korisnika porodiljskog odsustva tiče se i uvođenja fleksibilnog korišćenja porodiljskog odsustva, što bi značilo da žene same odlučuju kada će i kako koristiti porodiljsko odsustvo. 

„Konkretno, treba razmotriti uvođenje mogućnosti produžetka odsustva uz nižu naknadu i/ili skraćenog  radnog vremena, uz pristanak poslodavca. U prvom slučaju, to bi na primer značilo da nakon  završetka  porodiljskog  odsustva, umesto odsustva za negu deteta od 8 meseci uz naknadu od 100 odsto zarade, roditelj može da se opredeli za  odsustvo od 12 meseci uz ekvivalentnu naknadu od 67 odsto zarade", piše u okviru preporuka istraživanja.

Ukoliko bi korišćenje porodiljskog odsustva bilo fleksibilnije to bi smanjilo i potrebu roditelja da pribegavaju otvaranju odsustva radi posebne nege deteta, koje je namenjeno deci sa teškim invaliditetom, a kako je pokazalo istraživanje Gordane Matković i Katarine Stanić, u prethodnom periodu mahom su ga otvarali i drugi roditelji iz različitih razloga.

Ipak, na domaćim forumima sve je više komentara kako više nije tako lako produžiti odsustvo radi posebne nege deteta jer su kriterijumi sada dosta stroži.

Porodiljsko na odloženo

Fleksibilno korišćenje porodiljskog odsustva prisutno je u mnogim evropskim državama. Tako je, na primer, u Belgiji moguće koristi odsustvo do detetovog 12. rođendana. Porodiljsko odsustvo (koje kod nas traje tri meseca) u Belgiji je 15 nedelja, a nakon toga oba roditelja imaju po četiri meseca koja mogu da koriste kako žele. To bi značilo da ga mogu istovremeno koristi u celosti četiri meseca ili pak da 8 meseci koriste po pola ili da 20 meseci koriste odsustvo jednom nedeljno. Za vreme porodiljskog odsustva imaju naknadu 802 evra mesečno, a odsustvo mogu koristiti u bilo kom periodu sve do detetovog 12. rođendana.

Slično je i u susednoj Hrvatskoj gde porodiljsko traje 30 nedelja, a nakon toga svako od roditelja ima po četiri meseca, od čega se dva mogu preneti na drugog roditelja, a dva moraju iskoristiti i otac i majka. Odsustvo mogu koristiti do detetove osme godine. Za to vreme dobijaju 100 odsto svoje zarade.

Inače, Srbija spada među zemlje sa dugačkim porodiljskim odsustvom i odsustvom radi nege deteta, koji zajedno traju 52 nedelje, koje su u potpunosti kompenzovane. U istraživanju Matkovićeve i Stanićeve navodi se da duža odsustva imaju zemlje Centralnoistočne Evrope kao što su Estonija (87), Mađarska (72), Bugarska (67) i Litvanija (66).

Iako velikodušna sa brojem nedelja porodiljskog odsustva, Srbija i dalje ne prepoznaje fleksibilnost njegovog korišćenja, kao ni fleksibilnost radnih sati, nepuno radno vreme ili podsticanje rada od kuće i sličnih formi zaposlenja koji bi pomogli ženama da uspešno usklade rad i roditeljstvo.  

U javnosti se i dalje glasno čuje glas nezadovoljnih porodilja i trudnica, a na roditeljskim portalima i forumima skoro se svakodnevno pojavljuju nove priče onih koje primaju nekoliko hiljada ili čak stotina dinara nadoknade, sa kojima je nemoguće pokriti troškove negovanja deteta. Zbog toga, poslanica i predstavnica inicijative „Mame su zakon" Tatjana Macura poručuje da nastavljaju svoju borbu, a najavljuje i mogućnost novih protesta.
pošaljite komentar

Nema komentara