Nordijska digitalizacija kao ključ efikasnosti i transparentnosti

Poverenje, obrazovanje i radna kultura

  • Broj 52, jul - avgust 2018.

  • Tibor Jona

  • 0

Bez ovih elemenata nema uspešne elektronske uprave. Poverenje znači da građani moraju biti sigurni da će se njihovim podacima raspolagati odgovorno i u skladu sa zakonima. U Finskoj je ovo regulisano tako što su građani proglašeni jedinim vlasnicima podataka koje država ima o njima

I dok naša mudrost kaže „ko se čuva i bog ga čuva“ izgleda da je u Finskoj ovo malo prerađeno u „ko sarađuje na razmeni informacija i bog ga čuva“. Tako je finski grad Oulo primetio da pri reagovanju službi za vanredne situacije, hitne pomoći i vatrogasaca, često dolazi do saobraćajnih nezgoda, jer svetlosna i zvučna signalizacija nisu dovoljne da osiguraju bezbedan prolazak vozilima kroz raskrsnice.
Ovakve saobraćajne nesreće su izuzetno skupe i to ne samo u ljudskim životima, već i u opremi jer su vozila specijalne namene skupa i komplikovana - i za nabavku i za popravku. Kao odgovor na ovu situaciju Oulo je razvio aplikaciju HALI, koja za hitnu pomoć i vatrogasce otvara zeleni talas na semaforima. Aplikacija je postigla apsolutni uspeh jer nesreća pri intervencijama danas jednostavno nema. Sačuvani su i životi i oprema, dok je saobraćaj bezbedniji.

Ako ste prilikom otvaranja firme u tamošnjem APR ostavili gomilu podataka o sebi i firmi, nema potrebe da iste podatke dostavljate drugim državnim organima i telima – oni ih automatski razmenjuju međusobno, elektronski. Papira u državnoj upravi gotovo i da nema

Smanjiti troškove i eksperimentisanje novcem građana

Vest o aplikaciji brzo se proširila po Finskoj i to zahvaljujući tamošnjem udruženju jedinica lokalne samouprave i regionalnih vlasti – Kuntalito. Ova organizacija, koja bi kod nas odgovarala nekoj vrsti spojenih NALEDA i SSKGO-a, nudi široki spektar usluga – od zastupanja interesa lokalnih samouprava pred finskim i evropskim institucijama do objedinjenog sistema nabavke robe i usluga.
Idu i korak dalje pa imaju i svoju konsultantsku kuću sa 760 zaposlenih koja njihova iskustva prenosi zainteresovanim lokalnim samoupravama širom sveta. Godišnje Kuntalito i firme koje mu pripadaju (poseduju npr. i sopstvenu internet televiziju) obrnu blizu 100 miliona evra.
Za najveći broj finskih opština Kuntalito je idealna prilika da dobiju informacije koje inače ne bi mogli sebi da priušte jer ih trećina ima manje od 5.000 stanovnika. Svega 20 opština u Finskoj ima preko 50.000 stanovnika, a u zemlji ne postoji nijedan milionski grad. U najvećem gradu, Helsinkiju, živi tek oko 600.000 ljudi.
Naši sagovornici u Kuntalitu tvrde da je najvažnija usluga koju pružaju svojim članicama – informacija. Kako one o projektima poput HALI-ja, tako i one o tome šta se sprema u Briselu i Helsinkiju. Tako se ne samo štede pare, već se povećava opšti kvalitet usluga koje opštine pružaju građanima i omogućava primena samo oprobanih metoda, čime se smanjuje eksperimentisanje novcem građana i daje veća kontrola uticaja nad zakonodavnim procesima.

Od uspešnog ka uspešnijem

U ovoj nordijskoj zemlji sa svega pet i po miliona stanovnika, trenutno je u toku najveća reforma u njenoj stogodišnjoj istoriji, objašnjava Tomi Kartavi, šef odeljenja za informaciono društvo u Asocijaciji. Ova reforma kreiraće regionalni nivo vlasti koji će od opština preuzeti upravljanje socijalnim službama i sistemom zdravstvene nege (na koje odlazi skoro polovina od 45 milijardi evra ukupne vrednosti svih 311 lokalnih budžeta u Finskoj). Biće preuzeti još neki aspekti, poput reagovanja u vanrednim situacijama, upravljanja životnom okolinom, regionalnih infrastrukturnih projekata i sl.

Reforma će takođe privatnim organizacijama otvoriti i sektor pružanja usluga u kojem su do sada opštine imale monopol. Ovo tržište, procenjuju u Finskoj, biće vredno oko 20 milijardi evra godišnje i nadaju se pozitivnom uticaju na ekonomiju.

Kada se ovo desi, brza i pouzdana razmena informacija u trouglu lokalne-regionalne-nacionalne vlasti biće ključna za uspešno pružanje usluga građanima, tvrde u Kuntalitu. A rešenje za ovo vide jedino i samo u digitalizaciji koja dokazano čini život jednostavnijim i za državnu upravu i za preduzeća i za građane. „Digitalizacija ne olakšava samo poslovanje i život, prikupljanje i obradu podataka, ona značajno olakšava i kontrolu rada javne administracije i zato nam je veoma bitna“, kaže Kartavi. 

Dve decenije digitalizacije

Digitalizacija javne administracije u Finskoj traje već 20 godina, što zemlju čini apsolutnim globalnim liderom u ovoj oblasti i verovatno najefikasnijom javnom administracijom na svetu. Koliko su dobri svedoči i njihova tvrdnja da je geolokacijski servis koji su razvili za potrebe svojih službi kao što je katastar, tačniji od Guglovog.  U zemlji je danas malo usluga koje se ne mogu završiti preko interneta, a tamošnja vlada uvela je princip po kojem se informacija od građana i firmi može tražiti samo jednom.  

Ovo praktično znači da ako ste prilikom otvaranja firme u tamošnjem APR ostavili gomilu podataka o sebi i firmi, nema potrebe da iste podatke dostavljate drugim državnim organima i telima – oni ih automatski razmenjuju međusobno, elektronski. Papira u državnoj upravi tamo gotovo i da nema.

Koliko ovo olakšava život najbolje govori podatak da 90% Finaca uopšte ne mora da popunjava svoju poresku prijavu jer je Poreska uprava već pokupila sve relevantne podatke u preduzećima, bankama, osiguravajućim društvima itd. Njihovo je samo da prekontrolišu poslate im podatke.

I dok građani mogu još uvek da koriste papir, finska preduzeća u svojoj interakciji sa državom danas ne pošalju nijedan papir. Opšta digitalizacija dovela je do pojave robota-računovođa, odnosno digitalnog računovodstva, koje za svoje klijente radi sve računovodstvene radnje i odmah komunicira sa Poreskom upravom koja podatke dobija maltene u realnom vremenu.

Kazne za zloupotrebe su velike i neovlašćen pristup i korišćenje predstavlja krivično delo u Finskoj. U mere zaštite ulažu se milioni, a o tome brine posebna organizacija Valtori koja je neka vrsta glavnog IT menadžera za sve organe finske vlade

Poverenje, kultura i obrazovanje

U Finskoj tvrde da su tri glavna preduslova za uspeh digitalizacije – poverenje, obrazovanje i stručnost zaposlenih u administraciji i radna kultura koja shvata važnost javno dostupnih informacija. Bez ovog nema uspešne elektronske uprave. Poverenje znači da građani moraju biti sigurni da će se njihovim podacima raspolagati odgovorno i u skladu sa zakonima. U Finskoj je ovo regulisano tako što su građani proglašeni jedinim vlasnicima podataka koje država ima o njima.

Na zahtev građana može se čak dobiti i spisak osoba koje su pristupale njihovim podacima i zašto su to činile. Naravno, sve elektronski, iz komfora sopstvene kuće. Kazne za zloupotrebe su velike i neovlašćen pristup i korišćenje predstavljaju krivično delo u Finskoj. U mere zaštite ulažu se milioni, a o tome brine posebna organizacija Valtori, koja je neka vrsta glavnog IT menadžera za sve organe finske vlade.

Tovarna životinja 22. veka

Kako nemaju sve opštine u Finskoj mogućnost da samostalno razvijaju digitalne usluge, to su naročito korisne i organizacije kako što je JUHTA. Puno ime organizacije je rogobatno i na finskom i na engleskom i na srpskom jeziku - Savetodavni komitet za upravljanje informacijama u javnoj administraciji, ali je uloga značajna jer savetuje opštine o tome kako najefikasnije da urede svoje usluge.

Kako je digitalizacija jedan od najefikasnijih metoda za veću efikasnost, JUHTA između ostalog savetuje opštine i o mogućnostima da na ovaj način uštede i sebi i građanima i vreme i novac. Preko JUHTA-e su mnoge opštine i saznale za aplikaciju HALI koja će uskoro spasavati živote u celoj Finskoj a ne samo u Oulu. A razvija se i verzija za prodaju u inostranstvu.

Juhta na finskom znači tovarna životinja, što je otprilike lepa paralela sa ulogom glavne radne snage koju elektronska uprava ima u ovoj zemlji. U procesu razmene informacija između centralne vlade i lokalnih samouprava JUHTA učestvuje od 1988. godine i bili su deo dva ministarstva – unutrašnjih poslova i finansija, koje danas vodi proces digitalizacije u Finskoj.

„Naši saveti nisu obavezni, ali se mi trudimo da oni budu dobri toliko da ih je glupo ne primeniti“, kaže Elisa Ketunen, projektna menadžerka u JUHTA-i. Ona tvrdi da se zbog inkluzivnog procesa donošenja odluke retko desi da neko odbije da primeni njihovu preporuku. Pred njima je važan posao – koordinisanje saradnje svih opština na digitalizaciji usluga kako bi se ovaj proces odigrao brzo i bezbolno.

Srpsko iskustvo

U Kuntalitu je nedavno boravila i delegacija zaposlenih u organima Vlade Republike Srbije direktno uključenih u proces digitalizacije javne administracije kod nas - Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike i Republičkog sekretarijatu za zakonodavstvo.  Posetu je finansirala Evropska unija u okviru svog IBE projekta koji ima za cilj da se digitalizacijom javne administracije u Srbiji poboljša poslovno okruženje i olakša poslovanje domaćih firmi.

Evropski IBE projekat će između ostalog napraviti važan, ako ne i ključni korak za uspešnu digitalizaciju u Srbiji sastavljanjem registra administrativnih postupaka koje pružaju svi nivoi administracije u Srbiji – od lokalnog do republičkog.

Kada bude završen, registar administrativnih postupaka će omogućiti stvaranje kataloga usluga koje naša administracija pruža građanima i privredi i omogućiti da se dovrši njihova optimizacija i digitalizacija. Očekuje se da će tokom optimizacije biti eliminisane brojne procedure, te da će se tako privredi ukloniti značajan administrativni teret koji je veća prepreka za njihovo uspešnije poslovanje, posebno kada je reč o malim i srednjim preduzećima.

Prioritet za sve

Digitalizacija je i jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i nedavno formirana Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koja radi pri kabinetu premijerke Brnabić i u avgustu slavi prvi rođendan, nalazi se u prvim redovima borbe za digitalizaciju domaće administracije.  Pored registra administrativnih postupaka, čiju izradu finansira EU, Kancelarija će uskoro dobiti i Meta-registar, neku vrstu biblioteke svih registara koji postoje u Srbiji. Elektronske biblioteke naravno. Bez ova dva registra nema ni uspešne digitalizacije – što je pokazalo i finsko iskustvo.

Koliko proces digitalizacije može biti važan za ekonomiju govori još jedno finsko iskustvo. Digitalizacijom se ne samo olakšava poslovanje firmama i život građanima, smanjuju njihovi troškovi i izdaci, već se otvaraju i vrata za nastanak novih kompanija koje će na osnovu tzv. „otvorenih podataka“ razvijati nove usluge i proizvode, što na severu predstavlja industriju vrednu stotine miliona evra. O značaju za veću transparentnost rada javnih organa da i ne govorimo.

pošaljite komentar

Nema komentara