Kolumna dr Dušana Pavlovića

Previše smo veliki da bismo propali

  • Broj 23, septembar 2015.

  • Dr Dušan Pavlović

  • 0

Da li je za jednu privredu bolje da ima mali broj velikih privrednih subjekata, ili veliki broj malih privrednih subjekata? Za vreme socijalizma verovalo se da su velika industrijska preduzeća motor privrednog razvoja. Ovakvo uverenje preživelo je slom socijalizma. I danas se u Srbiji veruje da privredni razvoj zavisi od privrednih giganata (domaćih ili stranih).


Šta se dešava kada privredni gigant propadne ili počne da posluje loše? Zamislite da u Srbiji postoji tržišna (ili neoliberalna) privreda u kojoj preduzeća koja prave gubitke propadaju. Propast jedne velike železare u gradu S koja zapošljava 5.000 ljudi sasvim sigurno predstavlja ozbiljan šok ne samo za privredu grada S, već i za privredu cele zemlje. Ekonomski sistem u kome propast jednog privrednog subjekta može da ugrozi industriju regiona ili značajno uzdrma privredu je loš ekonomski sistem.

Zamislite sada suprotnu situaciju u kojoj postoji mnogo malih privrednih subjekata. Recimo, kao tržište pekara ili radnji za hemijsko čišćenje. Pretpostavite da u gradu S radi 100 pekara, prilikom čega svaka zapošljava 3-5 osoba. Ako zbog lošeg poslovanja propadne jedna od njih, kakav to može da ima ukupan efekat na tržište pekara u gradu S? Nikakav. Ostalih 99 pekara će lako popuniti "rupu” koja je nastala nestankom jedne pekare. Rizik ekonomskog sistema u kome posluje mnogo malih igrača je daleko manji od rizika ekonomskog sistema sa malim brojem velikih igrača. U prvom slučaju propast jednog privredog subjekta ostavlja sistem praktično netaknutim. U drugom slučaju propast jednog privrednog subjekta pretvara raj u pakao.

Ovo nije kraj prednostima tržišta na kome posluje više malih igrača. U zemlji kao što je Srbija, gde se odnosi na tržištu u većini slučajeva određuju političkim, a ne tržišnim mehanizmima, postoje velike šanse da preduzeća koja posluju loše dobiju državnu pomoć da ne bi propala. Zamislite sada ukupno tržište u gradu S na kome postoje samo metalska i pekarska industrija. U period t1 obe industrije posluju dobro, i država i lokalna samouprava ubiru porez u iznosu x koji je dovoljan da obebzedi javna dobra (administraciju, sudstvo, policiju, infrastrukturu itd) i socijalne funkcije države. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara