Edvard Stringam, profesor inovacija u ekonomiji na Triniti koledžu, Konektikat, SAD

Privatna čak i policija

  • Broj 26, decembar 2015

  • Miloš Obradović

  • 0

Moramo da preispitamo da li su državni zvaničnici toliko dobri poznavaoci ekonomije kao što kažu ili da su odgovorni kao što kažu kada troše danas, a prebacuju trošak na buduće generacije. Zašto bolje zarađuju oni koji piju i zašto je bolja privatna policija



Prve berze akcija u 17. i 18. veku, vlasti su smatrale špekulativnim i kockarskim poslom, pa trgovci nisu imali zaštitu države kod ispunjavanja ugovora. Zato su se razvila privatna pravila i privatno upravljanje, koji su omogućili trgovinu na berzi i bez pomoći države. I danas je privatna regulacija u mnogim slučajevima superiornija od državne, kaže Edvard Stringam, profesor inovacija u ekonomiji na Triniti koledžu, Konektikat, SAD, u intervjuu za „Novu ekonomiju". On je održao predavanje na Regionalnoj konferenciji međunarodne studentske organizacije Students for Liberty, koju su organizovali Studenti za slobodu Srbija i Libertarijanski klub Libek u Beogradu. 

Gde je privatna regulacija pokazala da može da uređuje tržište? 
Na primer na berzama. Vladini zvaničnici često nisu  razumeli prirodu ugovora koji su sklapani na berzama i često su ih zabranjivali. Ali ljudi su ih opet sprovodili. Moje istraživanje pokazuje kako je bilo moguće obavljati posao zahvaljujući privatnim pravilima i kada država nije htela da štiti ugovore. Prva berza akcija je osnovana u 17. veku u Amsterdamu, a druga u 18. veku u Engleskoj. U oba slučaja država je odbila da obezbedi sprovođenje ugovora i funkcionisale su na osnovu privatnih pravila i pomoću reputacije. Ako je neko hteo da trguje, prvo je morao da stekne ugled poštenog čoveka i poverenje drugih trgovaca. Pored toga, u Londonu, ako neko ne bi ispoštovao ugovor, ime te osobe bi bilo zapisano kredom na tabli ispred mesta gde se trgovalo, a to su u početku bile kafane. 

Zašto vlasti nisu podržavale berzansko trgovanje?
Smatrali su da je to vid kockanja i špekulacije kojim se manipulisalo cenama. Dugo je berzanska trgovina smatrana ilegalnom, ali država nije pokušavala da zabrani trgovinu, već samo nije htela da obezbedi sprovođenje ugovora. I dalje imamo organizacije sa privatnim upravljanjem širom sveta. Imamo Njujoršku berzu koja i dalje posluje po svojim pravilima i još sa državnim propisima povrh toga. Imamo često slučajeve da država svojim pravilima ometa rad privatnih organizacija.

Neki tvrde da je uzrok svetske ekonomske krize nedostatak regulacije, a neki da je posledica prevelike regulacije finansijskog sektora. Šta vi mislite?
Kriza je imala mnogo uzroka, ali jedan koji je mnogo doprineo je monetarna politika. Vođena je labava monetarna politika, a onda su naglo povećane kamatne stope. Posledica je bila da ljudi nisu mogli da otplate kredite. 



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara