Kapadokija, čudo prirode u masovnom turizmu

Propuštena prilika da se preobratim

  • Broj 63, septembar 2019.

  • Dragana Nikoletić

  • 0

Onaj ko je očekivao duhovni preporod i preobraćenje među kamenim zidinama gde se skrivalo na hiljade monaha i monahinja od 9. do 11.  veka, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Grigorije Ninski, ali i Sveti Nikola, kasnije poznat kao Santa Klauz, Đorđe što je ubio aždaju, ostaće pomalo razočaran. Sve je postalo masovni turizam, sa obaveznim selfi štapovima. Jer ako niste slikali, kao da niste ni bili

Kapadokija je jedna od destinacija za koje sam umislila da moram da vidim, pored, recimo, Jerusalima. S tim što Dolina lepih konja, kako se prva davno zvaše, pored religijskog konteksta sadrži i konotaciju čuda prirode, čime se prvenstveno i istakla među ljubiteljima putovanja, sa avanturističkim pretenzijama.

Do Kapadokije je lakše da skokneš kad si već na letovanju u Turskoj, iako treba baš da poraniš (polazak je u 3.30 h), kao i da se na dva dana, za koje platiš 100 evra, odrekneš kupanja i sunčanja, prevalivši u jednom smeru osam punih časova. I to u sklopu masovnog turizma, u suprotnosti sa prosvetljenjem koje ja, konkretno, žudno od ove ture očekujem.

I evo me u kombiju gde me, ko zna iz kog razloga, ama baš sve nervira. Neki Poljaci kasne, klimatizacija je preterana, zebu mi noge i nemam kud da ih denem jer vodičica, profesionalnog osmeha, ne dozvoljava da ih oslonim na rukohvat, ionako već „rasklimatan". Ne da mi ni da sednem pozadi, jer tu će „biti grupa kojoj se prevodi na ruski", što ne razumem, već se čudim otkud na 10 putnika više tumača za razne jezike.

Ispostavlja se da je Lena, kako je vodičici bilo ime, i vlasnica agencije i prevodilac na poljski, ruski i engleski, pa sve što kaže po tri puta ponavlja, što me dodatno zamara. Ipak uspevam da zaspim, pa veličanstvenu planinu Toros (krajnje obronke Himalaja) otkrivam na povratku i za videla. Budim se u krajnje nezanimljivom krajoliku, te je drugo čuđenje usmereno na vulkan Hasandag, daleko na horizontu u izmaglici isparenja, zaslužan za formiranje čuvenih stećaka od belog pepela tafa: kako li se odlučio da ih stvori tako daleko od svog grotla?

Ne pomaže objašnjenje da su za duborez poteza od 80 kvadratnih kilometara odgovorna još dva vulkana, Erdžijesa i Guldaga i četiri ledena doba i rečice, reke, kao i uticaj kiše i vetra, jedinih što i danas ovim potezom rovare. Okolina je za sada jednolična i dosadna, zanimljiva samo poljoprivrednicima što svaki pedalj navodnjavaju i popunjavaju različitim usevima. Malo šarenila unose nomadi Kurdi u svojim improvizovanim konačištima, gde noćivaju tokom leta kad rade kao nadničari.

Nove gradove pune saobraćajnog haosa, sa štancovanim soliterima, ili krajnje periferije koje usput vidimo, teško je povezati sa prastanovnicima ovog podneblja, Hetitima i sa Persijancima koji su formalno vladali, kao i sa Rimom i prvim hrišćanima koji se ovde sakriše i propovedaše veru od koje ja sada iskam duhovno preobraćenje. Dušom mi struji nešto nalik blagom razočaranju.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju
pošaljite komentar

Nema komentara