Dušan Dimić, Fakultet za fizičku hemiju Beograd

Radim ono što volim

  • Broj 8, mart 2014.

  • Olivera Bojić

  • 0

U jednoj od renoviranih laboratorija na Fakultetu za fizičku hemiju u toku je eksperiment čiji će rezultat biti završni master rad studenta koji u svom indeksu nema ništa osim desetke. I još stiže da se druži, da volontira, da putuje po svetu...


Prilikom jedne od studijskih poseta Izraelu dobio je gramatu jerusalimskog patrijarha i pravo da svom prezimenu doda Hadži. Ipak, to nije uradio jer bi morao da se suoči sa nekoliko šalterskih radnika. I dalje je Dušan Dimić, student master studija spektrohemije na Fakuletu za fizičku hemiju.

Osnovne studije fizičke hemije završio je sa prosečnom ocenom 10 za manje od četiri godine. U Centru za istraživački rad studenata već nekoliko meseci radi na eksperimentima čiji će rezultat biti njegov master rad. Nakon ovog nivoa studija planira da upiše zajednički program doktorskih studija svog i nekog od stranih fakulteta.

Za fizičku hemiju zainteresovao se boraveći u Istraživačkoj stanici Petnica tokom trećeg i četvrtog razreda srednje škole. Tu je upoznao saradnicu sa fakulteta i kroz razgovor zaključio da je je fizička hemija kao dobar spoj fizike, hemije, matematike sa velikom primenom u biologiji i medicini ono što ga zanima i što bi voleo da studira. Kao predavač u Petnici prvi put će se oprobati na ovogodišnjim seminarima. „Održaću predavanje i jako sam srećan zbog toga jer do sada nisam imao prilike", kaže Dušan.

Zimski raspust tokom druge godine studija proveo je na Havajima. Tada je boravio u Americi na jednogodišnjoj studentskoj razmeni na Univerzitetu Minosote. Kolegama sa fakulteta je morao da objašnjava gde se nalazi Srbija i da nije isto što i Sirija ili Sibir.

„Većina zna za Đokovića i Teslu, ali ostalo o Srbiji ne. Volontirajući u osnovnim i srednjim školama, držao sam prezentacije o Srbiji, pričao o našim sportistima i naučnicima, učio ih ćirilicu. Čak su išli po razredu i ispisivali neke reči. Pokazivao sam im snimke noćnog života u Beogradu i slike naše hrane. Nisam rizikovao da kuvam, plašio sam se za njihove stomake", kaže Dušan.

Po završetku treće godine studija išao je na dvomesečnu letnju praksu na Vajcmanov institut u Izraelu, a uz naučno-istraživački rad upoznao je njihovu kulturu, posetio znamenitosti, sveta mesta, proslavio šabat.


Nastavak teksta možete pročitati u osmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara