Šta će biti kada Vučić odbije neko naređenje Zapada

Razgovor : Tamara Nikčević i Sanda Rašković Ivić

  • Broj 42, jul-avgust 2017

  • Tamara Nikčević

  • 0

Da li je zaista nekoga iznenadila odluka predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da ministarku državne uprave i lokalne samouprave Anu Brnabić predloži za novog mandatara? Ako će se Vladom Srbije, umjesto iz Nemanjine, ubuduće upravljati sa Andrićevog venca, ima li od ministarke Brnabić idealnijeg kandidata? Ako se svemu dodaju i neki za javnost nebitni podaci iz biografije buduće premijerke - a dodaju se, nažalost - predsjednik Vučić je, predlažući ministarku Brnabić za mandatara, nastavio da igra simultanku na dvije table: Zapadu je na ovaj način iznio „konkretne dokaze” o sopstvenoj demokratskoj širini; istovremeno je, preko ministra odbrane koji je nedavno u Bjelorusiji prisustvovao završnim aktivnostima trilateralne vježbe "Slovensko bratstvo 2017”, poručio Moskvi da će Srbija „u bliskoj budućnosti iz statusa posmatrača u Organizaciji sporazuma o kolektivnoj bezbijednosti (ODKB) preći na nivo aktivnog učesnika”. Oba poteza predsjednik je povukao istog dana. 

Da je drug Tito bio i približno vješt strateg i taktičar, gdje bi kraj bio i njemu i Jugoslaviji?!

Nekadašnja predsjednica Demokratske stranke Srbije, bivša ambasadorka Srbije u Rimu, poslanica u srpskoj Skupštini, psihijatrica Sanda Rašković Ivić, nije iznenađena predlogom Aleksanadra Vučića da Anu Brnabić predloži za novu mandatarku.

"Predlog da dosadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave bude izabrana za mandatara dokazuje vazalni, slugeranjski odnos Aleksandra Vučića prema Zapadu. Izuzev slepom poslušnošću MMF-u, čime je to Brnabić zaslužila premijersko mesto? Zaštitom prava radnika, odbranom Kosova i Metohije? Neko je već rekao da Vučić ne traži premijera, taži – krivca kojem će delegirati odgovornost za sve katastrofalne poteze koje je povukao u prethodnih pet godina. U tom smislu, Ana Brnabić je zaista idealan kandidat”, kaže Sanda Rašković Ivić.


O kojim lošim potezima govorite?

O kojim?! Srbija je privatna država Aleksandra Vučića, koji nastavlja da razara ostatke ono malo institucija koje su nekada postojale. Jedina "institucija”u Srbiji danas je Aleksandar Vučić.


A Skupština Srbije?

Zahvaljujući Maji Gojković, Skupština je postala puki servis za izvršavanje Vučićevih naloga. Po njegovim instrukcijama Gojković suspenduje rad parlamenta, maltretira i diskriminiše poslanike opozicije…


Gospođa Gojković tvrdi da poslanici opozicije maltretiraju nju. 

Reč je o tipičnoj vučićevskoj "kalimero” politici.


Šta to znači?

U vreme kada je i formalno bio radikal, Vučić je, sećate se, uvek zbog nečega bio uvređen, tužan, rasplakan; prema njegovoj stranci i njemu stalno je činjena nekakva "nepravda”. Taj obrazac ponašanja usvojili su svi nekadašnji radikali, uključujući Maju Gojković. 


Mislite da to o čemu govorite prepoznaje prosječni građanin koji glasa za SNS?

Prosečni glasač gleda Pink, Happy, RTS, čita tabloide i ostale propagandističke medije u kojima se Vučić prikazuje kao najjači, najbolji, najpametniji, najhrabriji i jedini koji će Srbiju spasiti od ratnih pretnji koje navodno dolaze od svih naših suseda, od bede i siromaštva.Taj prosečni građanin, permanentno podvrgnut agresivnom i vulgarnom ispiranju mozga, razočaran i preplašen misli – ne daj bože da bude gore. Garancija da neće biti gore je - Aleksandar Vučić.


Propaganda je od predsjednika Vučića napravila "spasioca” i "mesiju” ili je predsjednik Srbije taj status stekao zahvaljujući ličnoj harizmi?

Vučić nije harizmatični lider. Uostalom, kako neko ko javno plače može biti harizmatični vođa? Gde ste to videli? 


Gdje ste vi vidjeli da predsjednik Srbije plače?

Je li Vučić plakao kada je Vojislav Šešelj odlazio u Hag, prilikom hapšenja Radovana Karadžića, kada je objavio pobedu Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012,  prilikom proglašenja pobede Srpske napredne stranke na parlamentarnim? Jeste, naravno. Sa druge strane, jasno je da je Vučić veoma vredan, pun energije. Njegova žudnja za vlašću, za moći, neverovatna je. Još kao ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića, Vučić je proučio načine manipulacije medijima, koje danas uspešno primenjuje. Pored toga, shvativši da je Tomislav Nikolić, čim je napustio čelnu poziciju u stranci i preselio se na Andrićev venac, za njega postao lak plen, Vučić je uradio sve što je u njegovoj moći da bivšeg šefa svoje stranke svede na sebi prihvatljivu meru - na Jovana bez zemlje. Ako neko misli da će Vučić sada slediti primer predsednika Nikolića i odstupiti sa mesta predsednika SNS-a, grdno se vara. Zašto? Zato što je Vučić naučio lekciju. 

Uzgred, zanimljivo je da su iz nove zvanične verzije biografije Aleksandra Vučića volšebno nestali podaci o tome da je 1998/99. bio ministar informisanja, kao i podaci o njegovim visokim pozicijama u Srpskoj radikalnoj stranci.



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara