Najavljena promena Ustava skriva „kukavičje jaje“

Razgovor: Antonela Riha i Zoran Ivošević

  • Broj 21, jun 2015.

  • Antonela Riha

  • 0

Krajem aprila premijer Aleksandar Vučić najavio je promenu Ustava Srbije u naredne dve do tri godine. Već posle nekoliko dana, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković dostavila je Odboru za ustavna pitanja inicijativu poslaničke grupe SNS za formiranje radne grupe za reformu političkog sistema. Ovo je, čini se, najozbiljnija u nizu najava izmena Ustava koji još od dana donošenja, novembra 2006. trpi kritike stručne javnosti.

Među kritičarima je i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zoran Ivošević, koji u razgovoru za "Novu ekonomiju" kaže da je "važeći Ustav rađen na brzinu, ima mnogo problematičnih mesta i trebalo ga je menjati mnogo ranije. Ako tako gledamo, ne treba da brine što ga menjamo baš sada. Ali ako najavljena promena Ustava skriva kukavičje jaje koje treba da sanira brutalnu neustavnost Briselskog sporazuma, onda će to biti još jedna u nizu političkih podvala".


Da li naslućujete tu podvalu? Premijer je sam rekao da se Ustav neće menjati "zbog Kosova već zbog pravosuđa u pristupanju EU, poglavlja 23 i 24, kao i broja poslanika i mnogih dugih stvari''.
Nisam psiholog, ali i ova rečenica bi mogla biti najava podvale i zbog pominjanja Kosova umesto Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. Zato postoji i sumnja da je surogat-država Kosovo osnovni razlog ustavnih promena.

Zar nije preambulu Ustava o Kosovu pregazilo vreme upravo zbog rešenja iz Briselskog sporazuma?
Preambula nije korektna, ali ne zbog Briselskog sporazuma, već zbog toga što se u njoj pominje samo jedna pokrajina – Kosovo i Metohija, ali ne i Pokrajina Vojvodina. U njoj se kaže da je "KiM sastavni deo teritorije Srbije" i da ima "položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije". A šta je sa Vojvodinom? Zašto je preambula ignoriše? Zašto i nju Ustav ne tretira kao suštinsku autonomiju? Da nije ona "kobajagi autonomija"? Čini mi se da će ta preambula biti najkrupniji zalogaj u promeni Ustava koja se nagoveštava.

Zašto?    
Zato što u članu 182 Ustava piše da će se suštinska autonomija KiM urediti  "posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava". Šta je to suštinska autonomija, to nam Ustav ne kaže. Njeno uređenje biće najveće iskušenje za ustavotvorce, jer je teritoriju na kojoj se ne ostvaruje suverenitet teško podvesti pod ustavni poredak zemlje lišene prava da na njoj vrši vlast.

Tvrdite da je Briselskim sporazumom prekršen Ustav. Na koji način? Ustavni sud je zaključio da to nije pravno već političko pitanje i da zbog toga nije nadležan da ocenjuje njegovu ustavnost.
Ustavni sud nije bio na visini svog položaja kada je izbegao da se suoči sa neustavnošću Briselskog sporazuma, koja se vidi "iz aviona". Jedan od četvoro sudija koji se nisu složili sa ovom odlukom naveo je u svom izdvojenom mišljenju da je time Ustavni sud ispoljio lojalnost vlasti i njenoj politici, a ne Ustavu.
Ustav određuje da se teritorijalna organizacija zemlje, način izbora organa vlasti na svim nivoima, kao i organizacija i rad policije, sudstva i javnog tužilaštva uređuju zakonima Srbije, a Srbija je Briselskim sporazumom pristala da se sva ta pitanja uređuju zakonima Kosova, surogat-države koju ne priznaje. Pristala je, dakle, da se njena južna pokrajina integriše u teritorijalni i pravni poredak samoproklamovane republike Kosovo, što je suprotno Ustavu u kome piše da je "teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva".

Verujete li da će se rešenja iz tog sporazuma naći u novom Ustavu?

To se može očekivati. Ali to bi značilo da ćemo Ustav usklađivati sa Briselskim sporazumom koji je u vreme zaključivanja bio suprotan najvišem opštem pravnom aktu zemlje. Zato je Narodna skupština i izbegla njegovu ratifikaciju, što je uobičajeno kod međunarodnih ugovora, već je usvojila izveštaj Vlade koji sadrži i kompletan tekst tog sporazuma, dajući mu tako privid ratifikacionog akta.

Predsednik Nikolić je nagovestio moguće promene u ovlašćenjima predsednika pa čak i način izbora, da se umesto neposrednim glasanjem bira u parlamentu. Šta bi takva promena značila?
To bi značilo usklađivanje načina izbora sa kapacitetom ovlašćenja predsednika. Njegova ustavna ovlašćenja su svojstvena parlamentarnom, a ne predsedničkom sistemu i zato bi takva promena bila logična.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara