Telekom je naš strateški resurs, treba odustati od prodaje

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Branko Kovačević

  • Broj 26, decembar 2015

  • Dijana Ivanov Kadić

  • 0

Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije, kaže da bi šteta od prodaje Telekoma bila neprocenjiva. Ako ga država proda, nerealno je očekivati da će Srbija moći da utiče na cene, kvalitet usluga, ali i na bezbednost i zaštitu podataka građana. Ne vidi ni ekonomski interes jer bi strani operater brinuo samo o profitu, koji se ne bi zadržavao u zemlji. U analizi AINS-a, koju je potpisao Branko Kovačević, ocenjeno je i da će prilikom prodaje Telekoma doći do velikih otpuštanja u samoj kompaniji.

"Pri prodaji telekomunikacionih operatora u regionu, obično je otpušteno 50 odsto zaposlenih. U matičnom Telekomu radi 9.088 zaposlenih, od toga oko 3.000 inženjera, uglavnom elektroinženjera i mašinskih inženjera, i 4.500 tehničara. U kompanijama koje Telekom poseduje radi još 4.150 zaposlenih. Takođe će veliki broj inženjera i tehničara koji rade za dobavljače i podizvođače Telekoma gubiti poslove koje će novi vlasnik prebacivati u inostranstvo”, piše u analizi AINS-a. Takođe se navodi da strani kupac "može nesmetano izvlačiti novac iz Telekoma kroz inostrane podizvođače i dobavljače, da bi smanjio izdatke za porez”.


Podeljeni su stavovi o tome da li treba prodati Telekom. Spadate u one koji misle da je reč o profitabilnom preduzeću i da koliko god država dobije novca za tu kompaniju, šteta će biti neuporedivo veća. Koji su vaši glavni argumenti?
Prvi argument je to što Telekom državu ništa ne košta, naprotiv, on puni budžet. Suma koju će uplatiti u budžet Srbije biće veća nego što je skupljeno para od solidarnog poreza i smanjenja plata i penzija. 

To je i preduzeće koje zapošljava vrlo mlade talentovane ljude i tako rešava problem nezaposlenosti i velikog odliva mozgova. Moram da podsetim da smo sve starija nacija, pa se postavlja pitanje ko će raditi u privredi naše zemlje ako svi odu. Treći, ništa manje važan argument je to što je država sa tako moćnim operaterom od strateškog značaja u mogućnosti da planira obrazovanje kroz školovanje kadrova za određene struke. Da biste iškolovali dobrog inženjera, treba ulagati minimum deset godina. To nema cenu. Takođe, svima je jasno da je strani operater  zainteresovan samo za ostvarivanje profita, koji sigurno neće ostaviti u Srbiji. Njih ne zanima ulaganje u našu nauku i razvoj. Kad imate svoju kompaniju, onda možete da učestvujete u razvojnim poslovima i da budete ravnopravni partner, u suprotnom ste u kolonijalnoj poziciji.

Vaša struka se protivi prodaji, ekonomisti različito gledaju na to pitanje, jedni su za, drugi protiv.
Ekonomska logika je: kupi jeftino, prodaj skupo. Telekom je veći provajder, ima veće tržište i broj pretplatnika nego Vip i Telenor zajedno. On je investirao veliki novac u svoju opremu. Primera radi, za  600 miliona evra je kupljena mobilna telefonija Republike Srpske, a Telekom je prisutan i u Crnoj Gori. 

Ipak, cena Telekoma pada. Zagovornici prodaje upozoravaju da će se taj trend nastaviti i da će biti sve teže postići dobru ponudu.
Roba vredi onoliko za koliko je prodate. Tržište određuje njenu cenu. Ljudi mogu da izgube pola svoje imovine za jedan dan, što pomalo liči na kockanje. Koliko je meni poznato, cena Telekoma jeste vrlo niska, ali je na primer niska i cena nafte i to su svetski trendovi i političke igre u koje se  ne bih mešao. Ono što mene brine, jeste opasnost da ćemo dobiti još nižu cenu nego kada je prethodna vlada pokušala da proda Telekom, pa je tada srećom odustala, jer je shvatila da ga ne treba dati budzašto. 

Kako komentarišete nedavnu izjavu premijera da "oni koji govore o Telekomu kao  srebrnini koju ne treba prodavati, u suštini nemaju pojma o čemu pričaju"?
Ne bih previše da komentarišem tu izjavu i ne znam ko savetuje premijera, verovatno neko od ekonomista. Potrebno je pogledati realne cifre i godišnji izveštaj o poslovanju. Mi bismo od prodaje  možda dobili milijardu i dvesta miliona evra. To je suma koju Telekom može da zaradi i uplati državi za manje od dve godine. Inače, ako bih morao da biram i razmišljam sa stručnog aspekta, eventualno bih prodao mobilnu telefoniju. Internet i fiksnu telefoniju nikad. Infrastruktura se ne sme dirati zato što je ona nacionalno dobro.

 Kada odlučite da date infrasturkuru, gubite neke važne funkcije države, kao što su sigurnost i bezbednost građana. Posebno je pitanje javne uprave, vojske, policije... Ugrožavate ceo sistem, što nijedna ozbiljna zemlja ne radi.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija
pošaljite komentar

Nema komentara