Očuvajmo integritet akademske zajednice

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dejan Popović

  • Broj 36, decembar 2016.

  • Dijana Ivanov Kadić

  • 0

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna vida kršenja akademske etike: plagijati, autoplagijati, lažno autorstvo i krivotvorenje rezultata istraživačkog rada. Ovi prestupi su izdvojeni da bi se za njihovo ustanovljavanje i sankcionisanje na etičkom terenu propisale jedinstvene procedure na svim visokoškolskim ustanovama, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju” prof. dr Dejan Popović, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Da li je usvajanje kodeksa jedna vrsta reakcije na plagijate i kršenje nekih osnovnih načela na univerzitetima, koji duže vreme pobuđuju interesovanje javnosti?

Osnove za kodeks o akademskom integritetu se ne bave samo pitanjima plagijata. Kodeks ima mnogo širi obuhvat i jasno definiše šta je akademski integritet – osnova na kojoj počivaju očuvanje dostojanstva profesije, unapređivanje moralnih vrednosti, zaštita vrednosti znanja i podizanje svesti o odgovornosti svih članova akademske zajednice, kako nastavnika i saradnika, tako i studenata. 

Iako je najveću pažnju javnosti privlačila tema plagijata, postoje i brojna druga ponašanja koja bi morala da budu stavljena pod posebnu lupu akademske javnosti. To su odnos između kolega i odnos nastavnika prema studentu i obratno, zatim samostalnost u akademskom i naučnom radu, predstavljanje vlastitih rezultata uz sposobnost realnog sagledavanja sebe sâmog, vlastitog znanja i tih rezultata, nedopuštenost korišćenja nedozvoljenih sredstava za polaganje ispita, sprečavanje sukoba interesa i dr. 

Napominjem da ovaj dokument nije nastao tako što su članovi Nacionalnog saveta izmišljali norme. On je naslonjen na dobru praksu sa vodećih univerziteta, od Beogradskog,  koji spada među vrhunskih jedan i po odsto univerziteta u svetu,  pa do Oksforda, na kome je pitanje kodeksa decenijama razrađivano, iako su etički principi na kojima se zasniva ugrađeni u temelje tog univerziteta već vekovima. 

Želeo bih da naglasim da postupanje po kodeksu akademskog integriteta nikako ne znači isključivanje drugih vidova odgovornosti. Akademska zajednica ne raspravlja o tome da li je neko počinio krivično delo povrede autorskih prava, ili da li postoje razlozi da pred parničnim sudom odgovara za naknadu štete autoru kojeg je plagirao. To su procesi kojima treba da se bave državni organi. 

Dakle, poštovanje kodeksa je podjednako obavezujuće i za nastavnike i za studente?

To su norme koje se na etičkom planu odnose na celokupnu akademsku zajednicu. Pri svakoj visokoškolskoj ustanovi biće osnovana etička komisija i njoj će se ukazivati na eventualne slučajeve plagijata i drugih oblika neakademskog ponašanja. Ukoliko utvrdi da postoje ozbiljni elementi za dalji postupak, a po pribavljenom izjašnjenju lice na koje je pala sumnja, etička komisija će od fakulteta tražiti da formira stručnu komisiju sastavljenu od dva profesora iz odgovarajuće naučne oblasti iz reda tog fakulteta (koji ne mogu biti oni koji su učestvovali u komisiji za odbranu doktorske disertacije ili bili mentor kandidatu), te od jednog člana koga imenuje univerzitet i jednog člana koga imenuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Na taj način ćemo pokušati da se suprotstavimo praksi da stručna komisija zapravo ne rešava problem ili ga na neadekvatan način tretira. Takvih slučajeva je do sada bilo i mi želimo da ih sprečimo.  

Koji je dalji postupak?

Ako je reč o doktoratu, sledi oduzimanje akademskog naziva doktora nauka, odnosno oduzimanje nastavničkog zvanja u koje je neko izabran na bazi ranije plagiranog rada ili krivotvorenih rezultata naučnoistraživačkog rada, o čemu se u momentu izbora nije znalo, ali je naknadno utvrđeno.

Kodeks se bavi i pitanjem manjih propusta. Šta se pod njima podrazumeva?

Manji propust je ako je neko nemarno izostavio da u par rečenica u većem tekstu navede autora, ukoliko je propustio da stavi znake navoda, ali je pomenuo na drugom mestu autora čiju misao uzima i sl. Onda će se izricati blaže mere tipa opomene, javne opomene i javne osude. 

Da li ste predvideli rokove u kojima mora da se reaguje? Skloni smo prolongiranjima i odlaganjima rešavanja problema?

U pravu ste što se tiče izrečene konstatacije. Zato je Nacionalni savet propisao rokove, koji treba da obezbede da se odluka donese u razumnom periodu – ni prebrzo, ali ni s odugovlačenjem. Treba imati u vidu da su predviđene sankcije i za one koji lažno optužuju za plagijat i druge povrede akademskog integriteta i na taj način šikaniraju svoje kolege, što je, inače, prilično česta praksa. Protiv njih će etička komisija takođe pokretati postupak za osudu takvog ponašanja. 

Da li to znači da Savet postaje jači nego što je do sada bio i da želi više da se angažuje? 

Podsetiću da je Nacionalni savet telo koje vodi računa o politici akademskog integriteta, jer je zakonom obavezan da prati razvoj visokog obrazovanja i njegovu usklađenost s evropskim i međunarodnim standardima. 



Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara