Svako uzme slobode koliko mu je potrebno

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dragoljub Žarković

  • Broj 41, jun 2017

  • Dijana Ivanov Kadić

  • 0

Dragoljub Žarković je u novinarstvu više od četiri decenije. U „Vremenu" je od osnivanja, već 27 godina. Preživeo je dakle i Miloševića i sve posle njega, a sada se trudi da „preživi" i Vučića. Zato je odličan svedok i kritičar novinarske profesije kojom se celog života bavi. Govori o stanju u medijima i o tome zašto nekim kolegama samo klimne glavom u prolazu


Srbija je pogoršala poziciju na rang-listi međunarodne organizacije Reporteri bez granica o slobodi medija za 2016. i sa 59. pala na 66. mesto. U izveštaju se navodi da je „sloboda medija u Srbiji od 2014.godine i dolaska na vlast Aleksandra Vučića u opadanju".Na tom spisku se nalazi i „Vreme" kao medij pod posebnim pritiskom. Kako komentarišete tu ocenu?

To što se nalazimo na njihovom spisku, meni uopšte nije drago. Pravo da vam kažem, niko me nije pitao da li se osećam ugroženim i da li ja na taj način procenjujem situaciju u „Vremenu". Zamislite, umesto ozbiljnom unutrašnjom analizom, oni vas nekakvom spoljnom ocenom proglase za antirežimski medij.Napravili su nam i velike probleme kod oglašivača od kojih treba živeti.Mi smo oduvek bili opozicionenovine. U najkraćem, uopšte nisam oduševljen kuknjavom i histeričnim povicima kako su mediji u Srbiji ugroženi i da im se guše slobode. Svako uzme slobode onoliko koliko mu je potrebno i svako se ponaša u granicama svojih mogućnosti. 

Slobode nikad dovoljno, niti će je biti. Nije nama prvi put da smo pod pritiskom vlasti. Razlika je samo u tome što su ovi koji sada vladaju neartikulisaniji, neobrazovaniji i ciničniji na neki način. Gledam Vučića kako vređa novinare na konferencijama za štampu i tretira ih kao ljude koji su tu zalutali. Ako je novinarima za utehu, on se tako ponaša i prema ministrima na sednicama Vlade i u javnom govoru.

Vučić je sav u marketingu i potpuno je posvećen medijskom upravljanju. Verujem da niko bolje od njega ne zna sve šerove i rejtinge u Srbiji.Njemu mnogo toga čovek može da zameri, ali ne i sposobnost učenja. Vrlo je vešto savladao posao odnosa sa javnošću i postao najbolji PR stručnjak za samog sebe i svoju vlast. 

Dakle, evidentno je da su mediji pod pritiskom koji će na svačija vrata da zakuca, nekom ranije, a nekom kasnije. Nama se to dogodilo već 2013.godine. U roku od sedam dana ukinuto nam je osam ugovora sa javnim preduzećima i Skupštinom grada Beograda. Reč je o ugovorima o obligacionim odnosima u kojima je naznačeno da smo radili određene usluge poput oglašavanja ili PR akcija.


Da se vratimo na ono što ste nazvali medijskom kuknjavom. Srbija je najslabije bila pozicionirana 2010, kada se našla na 85. mestu. Te godine Reporteri bez granica pišu da je rad novinara sve teži zbog "kontrole medija preko budžeta za reklamiranje i dosluha sveta politike i pravosuđa". Ne znam šta ste tada mislili, ali iz ove perspektive, kakav je vaš stav?

To je najpre bila posledica skandaloznog Zakona o informisanju koji je donet 2009.godine. Zakon je bio antievropski i retroaktivan i proglašen je neustavnim. Sprega između politike i krupnih privrednih krugova je uvek postojala i postojaće, samo je pitanje da li mediji mogu da se odupru i obavljaju svoj posao kontrolora javnih poslova. Kad je reč o zakonima, preturio sam preko glave jedno pet zakona o informisanju i nikad ih nisam pročitao. U našem zanatu postoji zakon profesije, kodeks časti i odgovornost za javnu reč. Njih ko poštuje, nijedan drugi zakon koji je nametnut spolja ili donet skupštinskom većinom, ne može da ga ugrozi. Bio sam u komisiji za izradu medijske strategije koja se donosila pred kraj vlasti Borisa Tadića. Bilo mi je dosta mučno i već tada sam video da smo mi skloni prepisivanju raznih zakona koji se nabacuju lopatama. Ne možeš ostaviti čitave gradove bez elementarnih lokalnih informacija koje komercijalne medije uopšte ne zanimaju. I to je bila jedna velika greškai sada vidimo šta se dogodilo sa lokalnim medijima. Oni su ubijeni i satrti. Njih su kupili Vučićevi, to jest SNS-ovi favoriti.


Da li je Medijska strategija donekle otvorila prostor za stvaranje medija ovakvih kakvi jesu?

Osnovno načelo Medijske strategijeje bilo da se država povuče iz svih medija. Tad je doneta odluka da se država povuče iz Tanjuga, posebno pod pritiskom dve privatne agencije. Lično mislim da je to bila greška i da projektno finansiranje ne može da nadoknadi nedostatak sistemskog održavanja rada medija. Nekad smo imali odlične lokalne medije. Neki od njih se još uvek drže, na primer „Vranjske novine" i „Južne vesti".Setite se „Pančevca", jednog od sigurno najuglednijih naših nedeljnika koji je preuzeo neki auto-prevoznik i napravio krpu od novina. Ukupna medijska scena je potpuno devastirana. Oba novinarska udruženja su nikakva. Slušam novoizabranog predsednika UNS-a Vladimira Radomirovića koji tvrdi da stanje u medijima nije dobro, ali da je bilo gore u vreme Borisa Tadića.Moram da kažem da je to bilo vreme kad je čovek mogao da se izbori za elementarne principe i časno poslovanje. Sve do 2008. godine i svetske ekonomske krize, koja je i nama opalila šamarčinu, iako je Đelić tvrdio da je kriza naša velika šansa, čovek je mogao da poveruje da se od ovog posla nešto može i zaraditi. Tada su se odjednom pojavila tri operatera mobilne telefonije koji su vodili žestoku bitku, banke su se takmičile da privuku klijente, pokrenuto je kartičarstvo koje je pozivalo građane da uzmu baš njihovu karticu. Ljudi su prvi put došli do malo para i počeli da obnavljaju belu tehniku. Otvorilo se tržište automobila, raznih osiguravajućih društava i investicionih fondova. Počela je da oživljava privredna aktivnost. „Vreme" je bilo prinuđeno da ublaži pritisak oglasa jer su oni počeli da ugrožavaju novine. S početkom krize i broj oglasa je počeo drastično da se smanjuje. 



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara