Borba Kine i Amerike za prevlast u Aziji

Reciklaža dolarskih rezervi

  • Broj 21, jun 2015.

  • Miloš Obradović

  • 0

Azijska banka za infrastrukturne investicije pod kontrolom Kine biće konkurencija Svetskoj banci i Azijskoj razvojnoj banci i izazov Americi i Japanu oko dominacije na Dalekom istoku



Poslednjih meseci imamo priliku da prisustvujemo stvaranju promena u međunarodnom finansijskom poretku uspostavljenom još 1944. godine u američkom letovalištu Breton Vuds, kada su osnovani Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka za obnovu i razvoj, kasnije nazvana Svetska banka, kako bi se podstakla obnova pre svega Evrope nakon Drugog svetskog rata. Ove institucije i ceo međunarodni finansijski sistem bili su zasnovani na preovlađujućem uticaju SAD, koji se pre svega ogledao kroz dolar kao rezervnu svetsku valutu.

Od tada se mnogo šta promenilo, a pre svega položaj mnogoljudnih nerazvijenih zemalja predvođenih Kinom, koja je krajem prošle godine, prema objavi MMF-a, postala najveća svetska ekonomija, pretekavši SAD. Ovaj rast ekonomske moći nije pratio i rast uticaja u međunarodnim finansijskim institucijama, posebno u MMF-u, gde još od 2010. godine Kongres SAD koči reforme i dodeljivanje više glasačkih prava zemljama u razvoju poput Kine, Indije i Brazila. Prema sadašnjim kvotama, Francuska se tretira kao veća ekonomska sila od Kine, a Belgija od Brazila.

Prvo je stigao dogovor tzv. zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) koje su formirale Novu razvojnu banku. Ona će raspolagati sa 100 milijardi dolara za ulaganja u razvojne i infrastrukturne projekte, postajući direktna konkurencija Svetskoj banci i ujedno ukazujući na nezadovoljstvo upravljanjem ovom institucijom. Ova banka bi trebalo da počne sa radom do kraja ove godine, a nedavno je na njeno čelo postavljen indijski bankar K. V. Kamat, mada je sedište banke u Šangaju. U stručnim krugovima se smatra da će Kina u ovoj banci imati glavnu reč, zbog finansijske i ekonomske dominacije u ovoj grupi zemalja.


Četiri razvojne banke


Ako i ima dileme da li će Kina kontrolisati Novu razvojnu banku BRIKS-a, sa Azijskom bankom za infrastrukturne investicije (AIIB) te dileme nema. AIIB je osnovala 2014. godine Kina, koja će biti i najveći pojedinačni akcionar. Predviđen je osnivački kapital od 50 milijardi dolara, koji će kasnije biti povećan na 100 milijardi. Ova banka sa sedištem u Pekingu će finansirati infrastrukturne investicije na Dalekom istoku, kao što su putevi, železnica, aerodromi i sve ostalo preko potrebno nerazvijenim azijskim zemljama.

U ovom regionu će tako postojati čak četiri razvojne banke. Osim Svetske banke koja je pod uticajem SAD i Azijske razvojne banke, u kojoj glavnu reč vodi Japan, pojavljuju se i BRIKS razvojna banka i AIIB. Dok prilikom osnivanja razvojne banke BRIKS nije bilo značajnijih protivljenja od strane Amerike, prilikom osnivanja AIIB Amerikanci su aktivno lobirali kod svojih saveznika da se ne učlane.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara