Evropsko avio-tržište

Region u niskom letu

  • Broj 65, novembar 2019.

  • Ivan Radanović

  • 0

Proteklih nedelja desio se krah slovenačke Adrije, koja je bankrotirala. Kroacija erlajns još uvek opstaje zahvaljujući dotacijama hrvatske države, dok je stanje u Er Srbiji sumnjivo od samog početka. Zašto su regionalni prevoznici u krizi i da li se problem može rešiti stvaranjem balkanskog avio-prevoznika? Zapravo, možemo se zapitati zašto su avio-prevoznici generalno u krizi, a ne samo oni regionalni

Ovu jesen obeležio je bankrot slovenačkog nacionalnog avio-prevoznika Adrije ervejz. Poslednje tri godine, od kada je u vlasništvu privatnog investicionog fonda 4K Invest, beleži loše operativne rezultate. Troškovi goriva i iznajmljivanja aviona naglo su porasli, a popunjenost aviona pala na 64% (prosečna popunjenost kod evropskih prevoznika je preko 80%). Zbog loših poslovnih poteza, kriza je kulminirala bankrotom posle dve godine gubitaka u ukupnom iznosu od preko 20 miliona evra. 
Kako nije pronađeno nijedno rešenje za spas Adrije, slovenačka vlada se priprema za osnivanje novog avio-prevoznika pod nazivom Er Slovenija, koji bi poleteo od februara naredne godine sa flotom od 10 do 12 aviona. Kako stvari stoje, u ovoj priči najbolje će proći nemačka Lufthanza grupa, koju Slovenci vide kao jedinog prihvatljivog strateškog partnera. Članice ove grupe su brzo popunile prazninu nastalu krahom, kada se promet na ljubljanskom aerodromu prepolovio. Do početka jeseni, dok je još bilo nade za Adriju, pominjala se i hrvatska Kroacija erlajns kao potencijalni partner, sa kojim bi se stvari pokrenule sa mrtve tačke.

Sa druge strane, hrvatski prevoznik je na tankom ledu. Tek zahvaljujući posrednoj i neposrednoj državnoj pomoći uspeva da se izbori sa hroničnim problemima kao što su loši uslovi rada, nepostojanje kolektivnog ugovora, pa i stalne promene uprave. Možda najveći problem predstavlja izrazita sezonalnost poslovanja, zbog koje kompanija pravi profit samo u turističkoj sezoni. U prvoj polovini ove godine, Kroacija je zabeležila gubitak od 89 miliona kuna, odnosno 12 miliona evra. Godine 2012. kompanija je restrukturirana, a država je pomogla sa 150 miliona evra, što pretvaranjem dugova u vlasništvo, što delimičnim otpisivanjem. To je okarakterisano kao državna pomoć koju je, prema evropskoj regulativi, dozvoljeno pružiti državnom preduzeću jednom u deset godina. Naredne godine država nije uspela da pronađe strateškog partnera, kao ni 2015. 

Nerešavanje ovih problema dovelo je do štrajkova, odlaska pilota i mehaničara itd. Kako bi izašla na zelenu granu, Kroacija je prodala vredne slotove na londonskom aerodromu Hitrou. Samo zahvaljujući tom vanrednom prihodu, zabeležen je dobitak u 2017. u iznosu od 0,9 miliona evra. Da do prodaje nije došlo, gubitak bi premašio 17 miliona. Prošlogodišnji gubitak iznosi 11,2 miliona evra. Ove i sledeće godine, država će ukupno uložiti oko 33 miliona evra na ime dokapitalizacije, a Hrvatska će Evropskoj komisiji morati da objasni da nije reč o nedozvoljenom upumpavanju državnog novca već o pripremanju, odnosno „zatezanju" za budućeg strateškog partnera. U Hrvatskoj su svesni da je neki vid partnerstva, poput onog između Er Srbije i Etihada, neophodan jer, u suprotnom, Kroaciji ne gine stečaj.

Upravo je model Er Srbije jedan od onih koji se u Kroaciji razmatra, budući da je naš nacionalni prevoznik svojim strateškim partnerstvom uspeo da se spase od propasti i formalno ostvaruje profit. Taj profit, prema podacima sa sajta APR-a, u poslednje dve godine zbirno iznosi 28,2 miliona evra. Iako možda na prvi pogled u finansijske izveštaje sve izgleda dobro, mnogi aspekti tog partnerstva javnosti su i dalje nepoznati ili nejasni: od nabavke aviona, preko dugoročnih planova Etihada u ovom regionu, do uzajamnih prava i obaveza ugovornih strana. Zapravo, najkontroverznije pitanje je priroda državne pomoći Er Srbiji. Iako ona zvanično opada, potrajala je duže nego što je prema evropskoj regulativi dozvoljeno, pa i ugovorom sa Etihadom predviđeno. U poslednje vreme pomoć se dekomponuje na „zvaničnu" pomoć i dotacije za pokrivanje troškova letova za Njujork, gorivo itd. Takođe, njena visina svake godine prevazilazi ostvarenu dobit, što govori da su operativni rezultati već šest godina negativni, a kompanija u minusu. To znači da Er Srbija ne stoji mnogo bolje od Kroacije.

Crnogorski nacionalni prevoznik Montenegro erlajns takođe je u škripcu. Kompanija je na kraju prošle godine imala akumulirani gubitak od gotovo 90 miliona evra. To je za ovog malog prevoznika ogroman novac, zbog čega su gubici veći od čitave imovine, a kapital je negativan i iznosi -51,5 miliona evra. U jednom trenutku, dugovi Aerodroma Crne Gore narasli su na 25 miliona evra, a sam Montenegro erlajns je ubedljivo najveći poreski dužnik. Sasvim logično, nijedna strana kompanija sada ne želi da ga preuzme, dok o preuzimanju dugova nema ni govora.

Nastavak teksta možete pročitati u 65. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 
pošaljite komentar

Nema komentara