Sajber kriminal krade milijarde

Šteta od krađe intelektualne svojine prelazi 160 milijardi dolara. Gubici koji se odnose na lične informacije, kao što je krađa podataka sa kreditnih kartica, iznose oko 150 milijardi dolara. To su ogromni gubici, ali i dovoljno dobar razlog da se dodatno ulaže u bezbednost informacionih sistema

Katarina Jonev diplomirala je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Završila je master studije međunarodnog prava na Pravnom fakultetu nakon uspešno odbranjene teze „Sajber bezbednosti u međunarodnim odnosima“ .

U fokusu naučnog istraživanja Katarine Jonev su pitanja sajber bezbednosti, međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Analitičar je politika sajber bezbednosti i sarađuje sa nekoliko domaćih i međunarodnih institucija. Autor je mnogobrojnih naučnih radova i učestvovala je na značajnim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Drži edukativne radionice i predavanja za podizanje svesti o opasnostima u sajber prostoru.

Koliko svetsku ekonomiju košta sajber kriminal?

Nažalost, situacije u kojima talentovani, mladi, asocijalni hakeri, kako ih uglavnom zamišljamo, iz svoje radne sobe napadaju sisteme velikih kompanija, nacionalne infrasturkture, vojne kao i finanijske institucije, nisu više scene samo iz holivudskih filmova, već su postale realnost. Hakeri generišu sajber kriminalnim aktivnostima prihode u iznosima koji se broje milijardama dolara. Spektakularne kompjuterske prevare sve češće osvanu na stranicama medija, a broj žrtava – država, kompanija, organizacija, individua – raste.  Sajber kriminal je jedan od najbrže rastućih oblika kriminala. Prema dostupnim procenama, sajber kriminalci godišnje naprave štetu od 440 milijardi dolara, što je ogromna količina novca, veća i od budžeta mnogih država. Procene su da su brojke i mnogo veće, jer pojedine institucije nisu voljne da daju podatke da su bile žrtve sajber kriminalaca. Šteta od krađe intelektualne svojine prelazi 160 milijardi dolara. Gubici koji se odnose na lične informacije, kao što je krađa podataka sa kreditnih kartica, iznose oko 150 milijardi dolara. To su ogromni gubici, ali i dovoljno dobar razlog da se dodatno ulaže u bezbednost informacionih sistema i pojačanu bezbednosnu informatičku infrastukturu. Sa sajber kriminalom se suočavaju podjednako razvijene države, ali i nerazvijene i zemlje u tranziciji. Sajber prostor sam po sebi nije geografski određen, nema fizičkih granica niti barijera, stoga je ova pretnja međunarodnog i globalnog karaktera, a potencijalne žrtve su svi. Najveće troškove sajber kriminala trpe kompanije i nacionalne ekonomije. Sajber kriminalne aktivnosti štete trgovini, konkurentnosti, razvoju privrede, inovacijama, ekonomskom rastu, ali i podrivaju sigurnost i poverenje građana kako u finansijske, tako i u državne institucije. Daleko od toga da su pojedinci zaštićeni. 

Da li je sajber kriminal pretnja i našoj ekonomiji i državi?

Kompjuterski kriminal obuhvata zločine počinjene nad računarom i materijalima sadržanim u njemu, poput softvera i podataka. Kompjuter se u ovom slučaju koristi ili kao sredstvo, ili kaocilj izvršenja krivičnih dela. Sajber kriminal predstavlja nelegalni upad u drugi kompjuterski sistem, krađu kompjuterskih podataka, ili korišćenje onlajn sistema za vršenje ili pomoć u izvršenju prevara. To uključuje hakerisanje, ometanje servisa, neovlašćeno korišćenje podataka poput menjanja, brisanja, krađe podataka, vandalizma, elektronske prevare. Sajber kriminal obuhvata aktivnosti od nelegalnog preuzimanja odnosno „skidanja“ muzičkih fajlova, do onlajn krađe banaka, identiteta, širenja virusa, malvera, itd.