Siva ekonomija

Samo 8% firmi plati kaznu

  • Broj 27, januar 2016

  • Miloš Obradović

  • 0

Prema iskustvu privrednika, ima svega 26 odsto šansi da se otkrije preduzeće koje posluje u sivoj zoni, što ukazuje na neefikasnost inspekcija. Od onih koje se otkriju, 53 odsto direktora ili vlasnika će biti kažnjeno (to je svega 14 odsto ukupne populacije onih koji rade u sivoj zoni), a tek od polovine tih koji su kažnjeni, kazna će biti i naplaćena. U konačnom zbiru, svega osam odsto onih koji izbegavaju plaćanje poreza i nameta državi na kraju plati kaznu



Pre nešto manje od godinu dana na deponiju u Kragujevcu stiglo je više od 18.000 pokvarenih smrznutih torti koje su potom umesto da budu zatrpane, završile na ulicama ovog grada, prodajući se za 50 do 100 dinara komad. Nakon vesti o suspenziji 11 radnika Gradske čistoće i podnetih krivičnih prijava, o epilogu ove priče više nije bilo nikakvih vesti.

Ovaj slučaj predstavlja paradigmu odnosa prema sivoj ekonomiji u Srbiji. Umesto da mnogi završe u zatvoru, a da više nikom na pamet ne padne da nešto slično uradi, afera je otišla u zaborav. Još se ne zna ko je za to odgovoran. U ovom slučaju, manifestovale su se sve negativne strane sive ili crne ekonomije. Pre svega ugroženo je zdravlje građana, ostvareni su neki prihodi (ako je 18.000 torti prodato samo po 50 dinara, ukupan prihod od prodaje pokvarenih torti bio je skoro milion dinara) na koje nije plaćen porez, a zahvaljujući tome što su građani iz gepeka automobila kupovali ove torte, legalni i regularni poslastičari nisu mogli da prodaju svoje proizvode.

Naravno, siva ekonomija obuhvata još mnogo više od ovoga, neprijavljivanje radnika, izbegavanje plaćanja poreza na dobit i neplaćanje svih drugih poreza, a procenjuje se da se u Srbiji oko 30 odsto BDP-a realizuje u sivoj zoni. Prema nekima, procenat je daleko veći, uzevši u obzir da je prosek za 27 zemalja EU 17 odsto BDP-a.

Nakon dužeg perioda, upravo siva ekonomija našla se na prvom mestu na listi prioriteta privrednika koji su učestvovali u istraživanju NALED-a i USAID-a. Od ispitana 252 preduzeća, 24 odsto je istaklo borbu protiv sive ekonomije na vrh liste prioriteta, a 20 odsto smatra da bi trebalo prvo smanjiti poreze i doprinose.  Kada se radi o tome šta trenutno najviše opterećuje poslovanje, privrednici su se pre svega odlučili za poreze i doprinose (61 odsto), a zatim za sivu ekonomiju (56 odsto) i parafiskalne namete (56 odsto). Čak trećina je priznala da obavlja deo poslovanja u gotovini.

Kakav je efekat nelojalne konkurencije koja na ovaj ili onaj način izbegava plaćanje poreza, pokazuje podatak da više od polovine ispitanih smatra da im  konkurencija iz sive zone umanjuje godišnje prihode za 30 odsto. Skoro trećini nelojalna konkurencija smanjuje prihode za polovinu. To je ujedno i najveći efekat koji šverc ima na poslovanje legalne privrede, a drugi je obaranje cena. To za posledicu ima nemogućnost ulaganja u tehnološki razvoj i zapošljavanja novih radnika. Vlasnici firmi smatraju da oko četvrtine preduzeća iz njihove grane radi u sivoj zoni, odnosno ili ne prijavljuje radnike ili ne plaća PDV.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetsedmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara