Nova zanimanja

Savetnik za besposlicu i učitelj radoznalosti

  • Broj 30, maj 2016

  • Branislav Krivokapić

  • 0

Prema istraživanju američkog poslovnog magazina „Business 2.0" najplaćenija zanimanja u budućnosti biće inženjer tehničkih nauka  specijalizovan za globalno praćenje bolesti, programer robota i, na prvom mestu, hirurg-onkolog sa očekivanom zaradom od 200 do 800 hiljada dolara godišnje. Gde smo mi u svemu tome, bolje ne pitajte – u 1990.


Dok se Srbija, razapeta između poplave privatnih fakulteta sumnjivog kvaliteta i državnog univerziteta koji upisuje arheologe kao da će na svakom kilometru Koridora 10 nići poneka epohalna iskopina, tek upoznaje sa zanimanjima koja su u svetu već uobičajena, najrazvijenije zemlje uveliko se bave poslovima koji će dominirati u dalekoj budućnosti. Tako je časopis „Forbs" objavio popis zanimanja koja će opstati u 22. veku kada će, kako se predviđa, svaka firma zapošljavati bar jednog futurologa, filmske režisere zameniće oni holografski, a majka svih nauka matematika ponovo će postati izuzetno tražena „roba". U istraživanju koje je, na zahtev britanske vlade, sprovela kompanija „Fast Future", među najtraženijim zanimanjima u idućih 20 godina našli su se i svemirski turistički vodiči, trgovci vremenom, virtualni učitelji. A najunosnije će biti zanimanje hirurga za vraćanje pamćenja i inženjera za sprečavanje klimatskih promena, a odmah za njima slede stručnjaci za vertikalnu poljoprivredu, uzgoj žitarica, voća i povrća u neboderima,  tzv.„farmoderima". 


Thomas Frej, futurolog i autor knjige „Komuniciranje s budućnošću", veruje da najunosniji poslovi budućnosti još uvek nisu izmišljeni. Izvesno je, međutim, da će za dve do tri decenije tržište rada biti bitno drugačije nego danas. Naučnici tvrde da će već 2020. postojati izrađivači delova ljudskog tela, do 2030. očekuje se snažan razvoj nanomedicine i veliki porast broja robota, a do polovine ovog veka, uvereni su naučnici, imaćemo i hirurge specijalizovane za povećanje kapaciteta mozga, pa čak i za vraćanje pamćenja. U oblasti trgovine pojaviće se prodavci prava na korišćenje pustinja, koje će se koristiti kao idealna područja za razvoj solarne energije, i trgovci pijaćom vodom, najdeficitarnijom robom 21. veka, kojom će se trgovati identično kao što se to danas čini s naftom. Sve veće kompanije imaće menadžere za zdravlje radnika koji će na dobrovoljcima primenjivati najnovije medicinske tretmane, kao i analitičare gena zaposlenih - osobe koje će proučavati genetske predispozicije zaposlenih i u skladu s njima odlučivati hoće li ih ili neće zadržati na poslu. A u privatnom životu ljudi će moći da angažuju razne konsultante za mršavljenje, lične savetnike za „besposlicu", tzv. učitelje radoznalosti koji će im davati inspiraciju i podsticati ih na učenje i umetnost i lepotu istraživanja, pa čak i planere kraja života ili terapeute za suočavanje sa smrću, osobe koje će im pomagati da planiraju poslednje faze života i da se suoče sa sudnjim časom.


Sa brdovitog Balkana posmatrano, opisi većine ovih zanimanja budućnosti deluju kao parčići scenarija za neki novi nastavak Matriksa. Uprkos velikom broju manje ili više poznatih ali uglednih naučnika širom sveta, uprkos nekim novim klincima koji osvajaju medalje na svetskim takmičenjima, razlika u poimanju termina „nova zanimanja" u Srbiji i razvijenim zemljama je ogromna. 




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

pošaljite komentar

Nema komentara