Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji: Slaba zaštita vlasničkih prava

Slaba zaštita vlasničkih prava

  • Broj 44, oktobar 2017

  • Miloš Obradović

  • 0

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na njihov rad, ne može doći do razvoja privredne aktivnosti, novih investicija i otvaranja novih radnih mesta

Da li je Srbija zemlja u kojoj su imovinska i vlasnička prava zaštićena? Gledajući ustavni i zakonski okvir privatna svojina je nepovrediva, ali gledajući praksu, zaštita privatne svojine je slabo efikasna, a nekada i nemoguća. Zanimljivo je da skoro svi, a ima ih dosta, međunarodni indeksi koji mere stepen zaštite vlasničkih prava, Srbiju svrstavaju u dvadesetak najgorih zemalja po ovom pitanju u svetu. 

Prema definiciji Heritidž (Heritage) indeksa ekonomskih sloboda, idealan scenario je onaj u kome privatnu svojinu  garantuje vlada. Gde sudovi sprovode ugovore efikasno i brzo. Gde pravni sistem kažnjava one koji nezakonito konfiskuju privatnu imovinu i gde nema korupcije i eksproprijacije. 

A kategoriju zemalja u kojoj se nalazi Srbija opisuje kao mesto gde su sudovi neefikasni i podložni odlaganjima. Gde je prisutna korupcija i gde je pravosudni sistem pod uticajem drugih grana vlasti. I na kraju, gde je eksproprijacija moguća. Inače, po ovom indeksu Srbija je plasirana na 99. mesto u svetu, a od četiri pokazatelja po vladavini prava stojimo najgore.

Indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma predstavlja jedan od najpoznatijih pokazatelja ukupnih uslova poslovanja, mada treba biti oprezan u njegovom tumačenju. Ovaj indeks svrstava Srbiju na 90. mesto od 138 država u svetu. Prvi stub ovog indeksa čini položaj institucija i po tome smo 115. u svetu. Unutar ovog stuba na prvom mestu su imovinska prava i po njima smo na čak 125. mestu. Po zaštiti intelektualne svojine smo 127, po nezavisnosti sudova 122, po zaštiti manjinskih akcionara 134. od 138 zemalja, a jedino smo oko sredine po zaštiti investitora (78). 

Ocena o zaštiti vlasničkih prava u ovom indeksu dobija se na osnovu ankete 100 menadžera i preduzetnika u Srbiji koji odgovaraju na pitanje koliko su prava svojine zaštićena, a oni daju odgovor od jedan do sedam. Kako objašnjava Svetozar Tanasković, saradnik FREN-a koji je i saradnik Svetskog ekonomskog foruma u Srbiji, mi se poslednjih pet godina nalazimo među poslednjih 20 zemalja. Međutim, on ističe da treba biti oprezan prilikom korišćenja ovog indeksa, jer zavisi od subjektivne ocene privrednika. 

"Primetili smo da se naši privrednici uvek porede sa najboljima, recimo sa Nemačkom, i onda daju kritičke ocene. Tako ispada da smo iza Sijera Leonea ili Mozambika, a to sigurno nije slučaj. Naravno, nismo ni sjajni i to se vidi i na osnovu sudske prakse, restitucije, katastra, višestruke prodaje stanova, ali nismo ni tako loši. S druge strane imamo Doing business listu Svetske banke koja koristi samo objektivne pokazatelje. Na njoj po mogućnosti registracije nekretnine stojimo odlično, zbog donošenja zakona o elektronskoj dozvoli, ali oni samo proveravaju da li postoji zakonsko rešenje i da li postoje institucije. Ne registruju koliko je u praksi teško ostvariti to pravo. Zato je verovatno pravo stanje stvari negde na sredini između subjektivnih i objektivnih pokazatelja”, objašnjava Tanasković, dodajući da je važno i vreme kada se prikupljaju podaci jer će odgovori biti mnogo negativniji ako je upravo tada aktuelna neka afera, pa da li su uskoro izbori...

Umesto države - interesne grupe

Međutim i drugi pokazatelji, kao na primer Međunarodni indeks imovinskih prava koji nas svrstava na 110. mesto, a 19. u regionu ili Indeks ekonomskih sloboda Frejzer instituta, po kome smo na 101. mestu u svetu, ne vide situaciju u Srbiji mnogo boljom. U komentaru na ocenu Frejzerovog instituta, njihov saradnik u Srbiji Libek ističe da su nezavisnost sudstva i nepristrasnost sudija, zaštita vlasničkih prava i poštovanje ugovora izuzetno loše ocenjeni, ukazujući na to da Srbija nije mesto gde je privatna imovina zaštićena od strane države i sa njom povezanih interesnih grupa.

"U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na njihov rad, ne može doći do razvoja privredne aktivnosti, novih investicija i otvaranja novih radnih mesta", zaključuje se u analizi.

Ovo u stvari i ne čudi, ako uzmemo samo kako se vlasnička prava građana Srbije narušavaju već decenijama, od oduzimanja imovine posle

Drugog svetskog rata, preko devizne štednje devedesetih, do najnovijih konfiskacija dela penzija.

Nekadašnji sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević ističe da imovinska prava spadaju u red ustavnih prava i to ne samo našeg Ustava, već i  međunarodnih sporazuma i evropskih direktiva.

"Jedno je šta je u propisima, a drugo šta se dešava u stvarnosti. Imamo slučaj smanjenja penzija, a penzije nisu socijalno davanje, već imovina ljudi koji su tokom radnog veka uplaćivali doprinose. Donet je zakon o privremenom načinu isplate penzija, a niti je privremen, jer traje skoro pet godina, niti se radi o načinu isplate penzija. To je otimanje zarađene imovine ljudi. Pri tome kada se dobije penzijski ček, na njemu piše pun iznos penzije, tako da PIO nije ni menjao rešenja pa ne možete ni da ih tužite. Takođe, svim ljudima koji rade u javnom sektoru smanjili su zarađene plate. Uzimaju im deo zarade koju su oni stekli radom. To je njihova imovina", objašnjava Ivošević.

Kud god kreneš – Savamala

Naravno, bilo kakva priča o zaštiti imovine ne može proći bez pominjanja rušenja u Savamali prošle godine. Ivošević podseća da postoji zakonski način da se ekspropriše privatna imovina, ukoliko postoji javni interes.

"U noći između 25. i 26. marta u Savamali su ljudi sa buldožerima i fantomkama srušili zgrade, bez rešenja o rušenju. Ako se nešto ekspropriše, onda mora da se plati. Imovina je na meti i na nju se nasrće na više načina", tvrdi Ivošević.

On ističe da taj slučaj nije ni došao pred sud jer tužilac nije podneo optužnicu, s obzirom na to da se radi o krivičnom delu.

"Sada su promenili i ublažili kvalifikaciju i prebacili sa Višeg na Osnovni sud. Verujem da idu na zastarevanje, budući da blaže delo znači i kraći rok", ocenjuje Ivošević.

On ističe da se u novom Ustavu mora ukloniti poluga uticaja izvršne vlasti na sudove i tužilaštva.

"Trenutno se taj uticaj na sudove ogleda preko predsednika sudova koje bira Skupština, a na tužilaštvo preko tužilaca koje bira Skupština na predlog Vlade. Oni znaju da kao što mogu da ih postave, tako mogu i da ih smene", objašnjava.

Miroslav Prokopijević, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je zaštićenost privatne svojine u Srbiji očajna.

"Nije to samo Savamala, već i krađe na berzi, manipulacije na štetu malih akcionara, penzioneri... Vlasnička prava u bilo kojoj formi su nesigurna, bilo da se radi o parcelama, zgradama, novcu, akcijama, a o intelektualnoj svojini i kopirajtu da ne pričamo. Ta nesigurnost je ključni razlog za nizak nivo investicija", smatra Prokopijević, dodajući da je vladavina prava u Srbiji himera.

Na tako lošu percepciju sigurnosti imovinskih prava svakako utiče i proces restitucije koji traje skoro 15 godina, sa neizvesnim rokom završetka.

"Tim ljudima je napravljena nepravda kada im je oduzeta imovina, a sad im se čini nepravda kod vraćanja. Nekima se vraća sve, a nekima ništa. Neki će dobiti u naturi, a neki 20 odsto od vrednosti imovine. Najvrednije parcele neće ni biti vraćene. Ta imovina je prodavana u privatizaciji, a znali su da mora da se vraća. Tu je važio moral prodaje ukradene robe", ističe Prokopijević, dodajući da nema poslovnog ambijenta bez vladavine prava i zaštite privatne svojine.

"Teško to može da se kompenzuje davanjem 10.000 evra po radnom mestu. To je bacanje prašine u oči", napominje Prokopijević.

Mada su zakoni koji regulišu ovu oblast uglavnom usklađeni sa evropskim direktivama, Građanski zakonik, odnosno Srpski građanski zakonik, trebalo je da bude dokument koji sadrži ceo civilni kodeks društva. Nažalost, već više od 10 godina radna grupa za izradu ovog zakonika nije obavila posao, mada je predstavila nacrt. Dalje od toga se nije stiglo, s obzirom na to da ovaj zakonik treba da reguliše i neka osetljiva pitanja oko kojih se još lome koplja u Srbiji, kao što su homoseksualni brakovi.

Zašto nas čudno gledaju

Slavenko Grgurević, član UO Lige za zaštitu privatne svojine i predsednik Saveta Unije poslodavaca, smatra nedonošenje tog zakonika velikim propustom.

"Još 1349. godine u Dušanovom zakoniku stajala je klauzula da nije vlastan gospodin car uzeti ni menjati nečiju imovinu, ako taj sam ne pristane. Još tada smo imali imperatora koji je sam sebe razvlastio. Sledeći korak smo napravili tek 1845. godine donošenjem Građanskog zakonika, a naredni korak tek 2011. godine pod pritiskom Evropske unije, donošenjem Zakona o restituciji", objašnjava Grgurević, dodajući da je trebalo prvo doneti zakon o restituciji, pa onda zakon o privatizaciji, jer se kasnijim zakonima samo legalizovala pljačka.

"Prvi nacrt zakona o restituciji napravili su još 1996. godine Dragor Hiber i Boško Mijatović, ali je samo bleda senka tog zakona usvojena tek 2011. godine. U međuvremenu se mnogo toga promenilo, desila se velika grabež i pljačka imovine. Mi sada imamo problem sa političkom vlašću na Kosovu i Metohiji, a da su na vreme rešeni vlasnički odnosi, imali bismo tamo privatna lica vlasnike zemlje koji bi sami kreirali vlast kakvu hoće, bez obzira na to da li je Kosovo nezavisno ili ne. Moram reći da nas u međunarodnim krugovima čudno gledaju zato što ne koristimo svoja vlasnička prava, dok se država bori za političku vlast", smatra Grgurević i dodajući da ne može biti istinski demokratskog društva bez institucija zaštite privatne svojine, nezavisnog sudstva i jednakog tretmana građana bez partijskih privilegija.

Sa poslovne strane, da bi status kapitala i imovine bili sigurni, takođe je potrebno efikasno sudstvo. Međutim, kako ocenjuje Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus, sudski postupci u Srbiji traju duže od života.

"Zakon mora da obezbedi da se realizuju prava i potraživanja. Nema ko drugi. A kada su sudovi neefikasni, kada se ide namerno u stečaj, a stečajevi traju beskonačno, onda imamo nesagledive posledice po ekonomiju. Pri tome mi imamo državu koja donosi nezakonite zakone koje onda ne može da sprovodi. Jedino gore od anarhije je zakon koji se ne primenjuje. Fingira se da je nešto regulisano, a radi ko šta hoće", ogorčen je Knežević.

Dva miliona nelegalnih nekretnina

Srbija je za dve godine na Doing bussines listi Svetske banke skočila za 44 mesta na 47, najbolje do sada. Međutim, to je isključivo posledica uvođenja elektronske građevinske dozvole. Ministarka građevine Zorana Mihajlović najavila je da će do kraja ove godine biti urađena reforma katastra, kako bi se lakše i brže mogla upisati nepokretnost u odnosu na sadašnji 21 dan u proseku. Drugo veliko nerešeno pitanje je 2.050. 614 nelegalnih objekata u Srbiji. Za prvih šest meseci ove godine ozakonjeno je svega 80.000. Ovde osim potpunog urbanističkog haosa leži veliki zarobljeni finansijski potencijal, s obzirom na to da na nelegalne nekretnine ne mogu da se uspostave hipoteke, što ograničava kupovinu i prodaju nekretnina na kredit.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

*Projekat "Unapređenje kvaliteta izveštavanja o trošenju javnog novca u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy (NED). Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenje national Endowment for Democracy.

NED%20logo%2001




pošaljite komentar

Nema komentara