Poreska reforma i reforma Poreske uprave

Spora modernizacija najvažnije službe

  • Broj 60, maj 2019.

  • Miloš Obradović

  • 0

Kada se poreski obveznici žale na rešenja poreske uprave, pa onda drugostepeni organ umesto u roku od 60 dana rešava žalbe opet godinu, dve. Isto se ponavlja i kada se ide na Upravni sud koji takođe ne postupa u rokovima. Na ovaj način se ugrožava pravna sigurnost. Jer nakon pet godina poreskom obvezniku više nije ni važno kako će se predmet rešiti



„Ništa na ovom svetu nije sigurno osim smrti i poreza” rekao je Benadžamin Frenklin, ali da bi bilo tako, morate imati poresku administraciju koja će moći da naplati porez. Takođe ta administracija bi trebalo da bude efikasna u tome kako samo plaćanje poreza ne bi predstavljalo još jedno breme za privredu. A u Srbiji je situacija takva da plaćanje svih poreskih obaveza iziskuje i vreme i novac u mnogo većoj meri nego u razvijenim zemljama, pa čak i u okruženju. 

Prema podacima Svetske banke u listi Duing biznis 2019. za prošlu godinu sprska proizvodna firma godišnje mora da obavi 33 plaćanja na ime poreza što je dvostruko više nego u regionu Evrope i Centralne Azije (u koji nas svrstava Svetska banka) i tri puta više nego u OECD zemljama. Za ova plaćanja firmi je potrebno 225,5 sati godišnje. U regionu to je 215, a u OECD zemljama 160 sati. Što se tiče samog iznosa poreza, firme plaćaju više nego u zemljama u okruženju, a manje nego u bogatim zemljama s obzirom da se za poreze plati 36,6 odsto ostvarenog profita. 

Reformu Poreske uprave zvanično je započeo još Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede početkom 2013. godine, ali rezultat je da je te godine toliko smanjena naplata najznačajnijeg poreza PDV-a, da je tek 2017. ponovo dostignut nivo naplate iz 2012. godine. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da ako ocenjujemo rad Poreske uprave prema naplati poreza, period od 2012. do polovine 2014. godine bio je veliko pogoršanje. 

„Tada je došlo do smene ljudi. Vlasti su slale kontraproduktivne poruke, kao na primer da neće biti prinudne naplate. Od polovine 2014. godine naplata raste, ali se tek prošle godine vratila na nivo iz 2012. godine", podseća Arsić. 

Kada je 2015. godine zaključen aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i kada je započeta fiskalna konsolidacija, reforma Poreske uprave bila je jedna od prioritetnih reformi s obzirom da je obim sive ekonomije procenjen na oko 30 odsto BDP-a, što ga je svrstavalo među najveće u Evropi. Osim smanjenja plata i penzija stabilizacija budžeta zahtevala je i povećanje poreskih prihoda. Fiskalna konsolidacija je završena, a u novom aranžmanu sa MMF (tzv. IPC) se takođe govori o reformi Poreske uprave. I Fiskalni savet je u više navrata prethodnih godina ukazao na veoma spor proces modernizacije Poreske uprave, verovatno najvažnije službe u državi, imajući u vidu da ona obezbeđuje finansiranje svih drugih funkcija države.

Prošle godine donet je Akcioni plan transformacije PU za period od 2018. do 2023. godine, pa bi Srbija nakon tih pet godina trebalo da dobije "efikasnu poresku administraciju sa modernim integrisanim informacionim sistemom koji potpuno podržava poslovne procese koji su jednostavni i razumljivi i u skladu sa najboljom međunarodnom praksom”, kako je rekla Dragana Marković, direktorka Poreske uprave na jednom biznis forumu.

Prema tom planu cilj Poreske uprave je poštovanje načela jednostavnosti, pravilnog postupanja, pristupa prilagođenog poreskom obvezniku, načela odlične usluge i načela pravičnog odnosa. Mnogi privrednici imali bi šta da kažu na pridržavanje ovih principa od strane poreznika, ali takođe i priznaju da se napredak vidi. 
Takođe, reforma bi trebalo da reši i dva najveća problema, neadekvatnu strukturu zaposlenih koji su slabo plaćeni i da se opremi novom tehnologijom koja bi trebalo da plaćanje poreza učini jednostavnijim i efikasnijim. Od 2003. do 2017. broj zaposlenih u Poreskoj upravi smanjen je sa 8.500 na oko 5.500 u 2017. godini i mada je tokom 2018. zaposlen određeni broj poreznika i dalje ih ima daleko manje nego što bi trebalo. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2017. jedan na 1.261 po glavi stanovnika, a svega 10 odsto radi u kontroli dok su ostali administrativni radnici. 

Osim toga i slabo su plaćeni, sa prosečnom platom od oko 500 evra, posebno imajući u vidu plate recimo poreskih konsultanata u privatnom sektoru. Takođe ni prosečna starost od preko 50 godina ne pomaže.

I Arsić ocenjuje da je Poreskoj upravi potrebno povećanje broja zaposlenih i to pre svega u sektoru kontrole, a takođe i da se oslobodi sporednih delatnosti koje država kada ne zna kome da ih da, dodeli poreznicima. Recimo, poreznici se bave ili su se donedavno bavili kontrolom legalnosti softvera, naplatom poreza na držanje oružja, procene tržišne vrednosti nepokretnosti, naknade za odvodnjavanje zemljišta, povraćaja PDV-a za bebi opremu itd. Neke delatnosti su već izmeštene iz PU, pa su tako menjački i devizni poslovi prepušteni Narodnoj banci, a kontrola igara na sreću je izmeštena u novoosnovanu Upravu za igre na sreću. 

Jedna od najvažnijih promena u Poreskoj upravi je promena organizacione strukture, odnosno smanjenje broja filijalala. U junu bi trebalo da broj filijala bude prepolovljen, sa 78 na 37, a pre tri godine ih je bilo čak 178. Ovo bi trebalo da doprinese i ujednačavanju prakse poreznika, što je jedna od najvećih zamerki poreskih obveznika.

S obzirom na ograničene kapacitete Poreske uprave i relativno mali broj inspektora, treba ih iskoristiti što bolje. Jedan od načina za to je primena analize rizika, pomoću čega se ciljano može ići u kontrole i ostvariti bolji rezultat od nasumičnih inspekcija. Idući ovim tragom, Poreska uprava je zajedno sa Prirodno-matematičkim fakultetom iz Novog Sada krenula u novi način obrade velikih skupova podataka kojima raspolažu. Takozvana "big data”, analiza velikih baza podataka uz primenu veštačke inteligencije i pravljenja algoritama bi trebalo da omogući  analizu ponašanja pojediničnih poreskih obveznika. Ukoliko bi ponašanje neke firme odstupalo od uobičajenih parametara, u Poreskoj upravi bi se upalila crvena lampica i tu firmu bi posetio inspektor.

Kako Marković tvrdi, analiza rizika već daje rezultate, pa je tako u 2018. godini izvršeno ukupno 13.281 terenska kontrola, skoro 5.000 manje nego u 2017. godini kada je izvršeno 18.000 terenskih kontrola, a istovremeno su utvrđeni veći novootkriveni prihodi i to za 61 odsto u odnosu na 2017. Obračunati novootkriveni prihodi u 2018. godini iznosili su oko 26,3 milijardi dinara i najviše se odnose na PDV (10,12 milijardi dinara), porez na dobit (5,47 milijardi dinara), poreze i doprinose po odbitku (5,2 milijarde dinara) i akcize (4,2 milijarde dinara).

Međutim, u planovima Poreske uprave nema nekih opštih reformi koje treba primeniti u celoj državnoj upravi i što predstavlja osnov za uspešne reforme.
Arsić ističe da ako se želi promena, ne smeju se partijski zapošljavati ljudi koji nisu odgovarajući za taj posao.
„I da se urade sve ove reforme specifične za Poresku upravu, ako dovedete ljude koji nisu sposobni, sa lažnim diplomama, rezultati će biti slabi. To su neki bazični kriterijumi koji važe za sve. Takođe, za uspeh je neophodna veća autonomija poreskih inspektora. Da ne bude da se neki bliski vlasti štite, a drugima se traži dlaka u jajetu. Drugim rečima, da se u Poreskoj upravi ne desi partizacija koja obuhvata celu državu. To je problem i od ranije. Poznata je anegdota da je najvažnija mera ekonomske politike telefonski poziv", napominje Arsić, dodajući da je neophodna profesionalizacija poreznika, a ne da osluškuju šta govore vlasti.

„Tako su 2012. vlasti govorile kako neće biti prinudne naplate, kako će se bazirati na dobrovoljnom plaćanju poreza. A po zakonu je bila obavezna prinudna naplata i poreznici su morali da se ne obaziru na te izjave i da rade po zakonu, dok se on ne promeni. Naravno u ovoj oblasti, kao i svuda u svetu, važna je borba protiv korupcije", napominje on.

Drugi pravac u kome ide modernizacija Poreske uprave je digitalizacija i primena informacionih tehnologija. Pre četiri godine proradio je internet portal E-porezi preko kog se mogu elektronski podneti poreske prijave, a početkom ove godine proradila je i usluga E-uverenje gde se takođe mogu elektronski dobiti uverenja o plaćenim obavezama, o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje, o plaćenom porezu na dodatu vrednost i uverenje o plaćenim porezima i doprinosima iz objedinjene naplate.

Na papiru to sjajno zvuči, ali u praksi knjigovođe se nalaze pred ogromnim problemima jer se neretko prilikom podnošenja poreskih prijava dešava da nije moguće pristupiti portalu. Tako je u poslednje dve godine 10 puta produžavan rok za podnošenje PDV prijava zbog pada ovog portala. Serveri prosto ne mogu da podnesu opterećenje s obzirom da se mesečno podnese 500.000 elektronskih poreskih prijava. Ipak, Đerđ Pap, poreski savetnik, ocenjuje ovaj deo Poreske uprave kao najbolji.
„Prijava i plaćanje poreza elektronski je najbolji deo Poreske uprave. Jeste da ima problema sa pristupom portalu u špicevima, ali to je veliki napredak. Takođe, kod prijava poreza, kao recimo poreza na imovinu ima banalnih grešaka i to bi trebalo ispraviti", kaže on.

Ipak, čini se da najveći problem sa Poreskom upravom nastaje onda kada naprave grešku koju treba ispraviti.
„To su banalni predmeti. Na primer, to su na hiljade zahteva za preknjižavanje poreza, zatim zahtevi za povraćaje itd. Sve što se uglavnom odnosi na poresko knjigovodstvo. Pri tome retko se predmeti rešavaju u zakonskim rokovima od 30 dana, već se čekaju i godinama. Pa se onda mora urgirati. Sličan problem je i kada se poreski obveznici žale na rešenja poreske uprave, pa onda drugostepeni organ umesto u roku od 60 dana rešava žalbe opet godinu, dve. Isto se ponavlja i kada se ide na Upravni sud koji takođe ne postupa u rokovima. Na ovaj način se ugrožava pravna sigurnost. Jer nakon pet godina poreskom obvezniku više nije ni važno kako će se predmet rešiti", napominje Pap, dodajući da je to verovatno posledica sve pretrpanosti i Poreske uprave i sudova.
„Iskreno ne vidim kako će se to rešiti s obzirom da u Poreskoj upravi ima sve manje ljudi, a predmeta je sve više", nije baš optimističan nekadašnji pomoćnik direktora Poreske uprave i sadašnji predsednik Upravnog odbora Udruženja vlasnika računovodstvenih agencija (UVRA).

Evropskog sistema centralnih banaka onog dana kada Srbija postane punopravni član Evropske unije”, tvrde u NBS.

NED%20logo%2001
*Projekat "Nezavisna kontrolna tela - čuvari vladavine prava i demokratije u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy.
Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.
pošaljite komentar

Nema komentara