"Quatro houses”

Srpska talpa za modernu gradnju

  • Broj 4, oktobar 2013.

  • Miloš Obradović

  • 0

U svetu jedinstven način gradnje kuća i zgrada, kojim je eliminisan problem termalnih mostova i smanjeni troškovi grejanja i hlađenja za 80 odsto, vredan je prve nagrade na međunarodnom Lafaržovom konkursu. Hoću da napravim srpski brend i da izvozim po celom svetu, kaže Jovan Nikolić, vlasnik "Quatro houses”


Kako kuću napraviti brzo, da bude čvrsta i otporna na nepogode i prirodne katastrofe, da bude energetski efikasna i da gradnja bude jeftinija nego standardnim zidanjem blokova? Neko bi rekao to je spisak lepih želja, ili, ne može i jare i pare. Ili ipak može? Jovan Nikolić, vlasnik preduzeća "Quatro houses” sa svojim patentom „Panelni sistem gradnje sa neprekidnom internom izolacijom" pokazao je da je sve to moguće, a legitimitet je dobio na međunarodnom konkursu francuske kompanije "Lafarž”  gde je 2010. godine dobio prvu nagradu za tehnologiju među više od 1.000 konkurenata.

Na ideju o gradnji neuništive kuće otporne na zemljotrese, požare, poplave i uragane došao je 1992. godine, kada mu je u Majamiju uragan Endrju "prešao preko glave”, a rešenje problema termalnih mostova koje građevinska nauka do danas nije rešila, našao je u starom srpskom načinu gradnje kuća od pruća i blata, takozvanim talpama.

"Gledao sam kako uragan nosi čitave kuće koje Amerikanci na Floridi iz nekog razloga prave jako nekvalitetno. Kasnije sam shvatio da je to zbog migracija, jer 120 miliona ljudi u SAD se zimi seli sa severa na jug, a leti sa juga na sever. U Majamiju sam pokušao da napravim montažne kuće koje su čvrste i jake, ali koje se brzo grade. Našao sam način kako da ih napravim, ali sam došao do problema termalnih mostova. Samo taj problem sam rešavao skoro pet godina. Na kraju, na pamet nam je pala srpska talpa. To je zid od ispletenog pruća, napunjen blatom. Takav zid mogao je da se napravi negde sa strane i ceo posle prenese na mesto gde se gradi kuća. Tako smo došli do neprekinute izolacije u celoj kući, što štedi 80 odsto energije u odnosu na standardno građenu kuću bez izolacije”, objašnjava Nikolić.

Sa rešenjem termo  mostova u rukama, Nikolić je sledeće dve godine potrošio tražeći da li još negde u svetu postoji takav način gradnje i saznao da je jedini.

Kao što često biva, svaka novina i pronalazak nailaze na sumnjičavost, nepoverenje, povređene sujete, pa u slučaju Nikolića i na otvoreno neprijateljstvo.
"Pedesetak arhitekata, inženjera i građevinaca govorilo mi je pre dobijanja nagrade da sam lud, iako sam im crtao i čak pokazivao delove patenta. Nakon nagrade neki su govorili da nisu dobro shvatili, a profesori fakulteta, osim par izuzetaka, nisu čak ni pozvali da pitaju šta je to novo u građevinskoj industriji, a što je došlo iz Srbije. S druge strane, Tomislav Mićević, profesor Univerziteta u Zagrebu, zvao me je da budem njegov gost i dva puta sam držao predavanja. Molio me da započnem tu izgradnju u Hrvatskoj, ali moja namera je da napravim srpski brend i od toga neću odustati. Takav je naš mentalitet. Ako komšija ima deblju kravu od naše, nećemo ga pitati kako je hrani, nego ćemo gledati da njegova krava crkne. Na Zapadu je drugačije. Tamo gledaju svoja posla, ali neće propustiti priliku da na vama zarade”, malo rezignirano govori Nikolić, koji je po profesiji energetičar, ali koji je prema sopstvenim rečima širom sveta sakupio znanja u različitim oblastima.

Ključ "Q” gradnje je razumevanje betona, objašnjava Nikolić.

"Beton je veoma komplikovan materijal u gradnji. To je veoma propustljiv materijal za toplotu ili hladnoću. Svuda u gradnji i do dan-danas postojao je problem termalnih mostova. Pri velikoj razlici između spoljašnje i unutrašnje temperature, zimi kada se unutra greje ili leti kada se hladi, gde god je beton bez izolacije, neizbežno dolazi do kondenzacije. To se pre svega odnosi na betonske stubove i mesta gde se spajaju zidovi i pod ili zidovi i plafon. Zato rđa armatura u betonu i zato se stvaraju vlaga i buđ po ćoškovima.  Nakon raspitivanja po svetu šta postoji od alata kojim bismo mogli da radimo, došli smo do rešenja da
 
gradimo sa prefabrikovanim elementima koji se slažu kao lego kockice. Ti montažni elementi se nastavljaju jedan na drugi i vertikalno i horizontalno i imamo neprekinutu izolaciju. Kod svih koji grade sa tim elementima radi se o montažnoj gradnji, odnosno montiranju  elemenata. Naš sistem je montažna gradnja, ali skeletnog sistema. To znači da je objekat čvrst isto kao i svaka zgrada izgrađena standardnim metodom”, otkriva Nikolić.
Sa firmom "Quatro construction” Nikolić je dobio nagradu, a pre dve godine sa partnerom iz Austrije osnovao je preduzeće "Quatro houses” sa kojim će u serijsku proizvodnju elemenata.
Iako je predviđeno da gradnja fabrike počne u julu, zbog administrativnih prepreka investicija u Golubincima, vredna oko 18 miliona evra, ona kasni, ali će biti gotova u toku zime. U fabrici će se zaposliti 200 ljudi, a indirektno će biti otvoreno oko 1.000 radnih mesta. U funkciji je test fabrika u Batajnici koja radi punom parom i u kojoj je već izliveno 80 odsto elemenata za novu fabriku.
Zanimljivo je da je jedna finska kompanija trebalo da napravi posebne alate za ovu fabriku, ali Nikolić se ipak odlučio da sakupi domaće inženjere i da sami osmisle ceo proces proizvodnje betonskih blokova. "Domaća pamet je osmislila i tehnologiju proizvodnje. Sada smo vlasnici tehnologije procesa proizvodnje prefabrikovanih elemenata i tehnološkog sistema gradnje. Naše je od A do Š”, ponosan je Nikolić. "Quatro” kuće ispunjavaju standarde energetske efikasnosti i spadaju u "C” kategoriju,  odnosno visoku srednju klasu koja može da dobije energetski pasoš. Osim toga, brzina gradnje je ono što je prednost u odnosu na standardnu gradnju, jer su na primer oglednu vikendicu u Zaklopači od 110 kvadratnih metara napravili za sedam dana, a Nikolić tvrdi da zgradu od pet spratova može završiti za 60 dana.


Nastavak teksta možete pročitati u četvrtom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara