Šta vas čeka ako započnete mali biznis

Sto nameta, čak i porez unapred

  • Broj 21, jun 2015.

  • Milan Vučković

  • 0

Države sa jakom privredom o malim preduzećima vode računa. U Srbiji je sve suprotno: MSP u našoj zemlji čak ne učestvuju u kreiranju zakona koji se na njih odnose. Time se, kod nas, bave birokrate iz državne administracije koje nikada nisu okusile preduzetnički hleb



Svaki ekonomski sistem na svetu zavisi od njih. Jer njihov pozitivan razvoj konkretno utiče na smanjenje broja nezaposlenih i stabilizaciju fiskalnog sistema. U njima se, ujedno, „kale" budući menadžeri i kadrovski lideri. Ona su generator srednje klase koja u našoj zemlji jedva još da postoji i koja je sve više u nestajanju. Na Zapadu ona poseduju stoletnu tradiciju i visok stepen korporativne kulture. U zemljama sa dugom poslovnom tradicijom, kompletan obrazovni sistem prilagođava se njihovim potrebama. U Nemačkoj su, skupa sa srednjim preduzećima, ona podvedena pod jedan prepoznatljivi termin - "mitelštand” ("Mittelstand”) koji je postao sinonim za izvoznu privrednu orijentaciju ove zemlje.
Takozvana "mala preduzeća” svuda u svetu čuvaju se kao "malo vode na dlanu”. U mnogim zemljama osnivači takozvanih mikropreduzeća (preduzetnici) bivaju oslobođeni mnogih nepotrebnih poreskih opterećenja, kako bi dobili zamajac u daljem radu i sveopštem pozitivnom razvoju. Osim, naravno, u Srbiji. Ovde, nažalost, nema toliko razumevanja za probleme u kojima se MSP nalaze. Ona u našoj zemlji ne "posluju” već "tavore” u neprestanoj borbi za osnovno egzistencijalno preživljavanje.

Ako se prevarite da registrujete, recimo, preduzetničku firmu za poslovni konsalting, samo za osnovni porez na mesečnom nivou moraćete da izdvojite oko 35.000 dinara. Ako još pored toga planirate da zarađujete bar 450 evra neto mesečno, što je u ovom trenutku prosečna plata u Srbiji, onda kao konsultant morate u aktuelnoj nezavidnoj ekonomskoj situaciji da "stvorite” klijente koji vam omogućavaju mesečne prihode od oko 100.000 dinara. Pod uslovom, naravno, da vam svi plate usluge na vreme, a što u sadašnjoj situaciji, gde nelikvidnost prevazilazi 60 odsto, predstavlja nemoguću misiju. I pod uslovom da se vaše poslovne prostorije nalaze u okviru stambenog prostora, pa da ne plaćate još i zakup.


U Nemačkoj – za dva sata


Verovali ili ne, u jednoj Nemačkoj je čitav proces osnivanja preduzetničke forme mnogo brži i jeftiniji nego kad nas. Čitavu stvar možete da završite od kuće putem fax aparata (dovoljna je pismena prijava). Za odgovor je državnoj administraciji potrebno maksimalno dva sata, taman da proveri da li već postoji neko sa istim imenom.

U Srbiji samo na PIB broj morate da čekate najmanje dve nedelje, plus sve ostale formalnosti i brdo nepotrebne papirologije. U banci morate da provedete više od sat vremena, samo u deponovanju neverovatne količine potpisa. Za svaku uslugu koju odradite, morate državi da uplaćujete PDV unapred. Opet u Nemačkoj, na primer, kojoj naš premijer želi toliko da približi Srbiju, tako nešto ne postoji. Kao preduzetniku, vama se ostavlja mogućnost da PDV platite mesečno, kvartalno, polugodišnje ili godišnje, ali tek nakon što vama stigne uplata od klijenta. Jer tamo je logično da ne možete čak ni državi unapred da plaćate za nezavršeni platni proces.

To bi se tamo zvalo "pljačka" i zbog toga je u suprotnosti sa tamošnjim zakonskim propisima. A kod nas je tako nešto sasvim normalno i čak legalno.

Pitanje koje se ovde mora postaviti onima koji su uveli neverovatno stupidna pravila koja čine ogromnu štetu domaćoj privredi je: da li im je poznata praksa funkcionisanja osnivanja mikro i MSP u drugim državama? Za kaznu, svako od njih trebalo bi da prođe kroz proces osnivanja jedne firme, kako bi se uverio u nelogičnost postupaka i postprocesa u koji je uključena državna administracija. Dalje, zašto ovde morate da unajmite bilo kakvu agenciju da vam vodi poslovne knjige, kada to mora da bude osnovna uloga države u obrazovanju privrednika sa informativnim paketom na tu temu?




Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara